Adaptacija, renoviranje Pravnog fakulteta u Beogradu, kao i njegovo kompjutersko umrežavanje i više od 600 kvadratnih metara novodobijenog korisnog prostora za rad studenata, dakle nužno osavremenjavanje, a da nije narušen izgled stanja ni spolja, a posebno ne dragocenog enterijera – svojevrstan je podvig, ne baš tako čest za Beograd. Trapave adaptacije – što po pravilu znači nadgradnja i dogradnja, a da se ne poštuje duh kuće i epohe – najčešće se pravdaju neophodnošću proširenja ili osavremenjivanja. A Pravni fakultet u Beogradu zapravo je jedinstveni spomenik kulture.
U pitanju je delo čuvenog srpskog arhitekte Petra Bajalovića (1876-1947), te je tim arhitekata sa Slavicom Trajković na čelu imao cilj da očuva duh zdanja. Klupe u amfiteatrima i drvene obloge na galerijama i "skamije" u čitaonicama restaurisane su, iako ih je bilo lakše zameniti, ali to bi uticalo na atmosferu i ružilo bi duh ovog arhitektonskog spomenika, pa se od te ideje odustalo. Spretnim postavljanjem galerija u dve učionice i čitaonici biblioteke dobijeno je "od vazduha" novi tri stotine kvadratnih metara korisnog prostora, a da je ambijent i dalje ostao dobro osvetljen i zračan.
Na ovom suptilnom i zahtevnom zadatku gde je trebalo puno uraditi a da sve bude decentno i neupadljivo – moralo se dobro voditi računa o odnosima masa, punog i praznog, o statici. I naravno o tradiciji. Jer, o ugledu koji je arhitekta Petar Bajalović uživao u Srbiji govori i podatak da je on autor i onog čuvenog paviljona Kraljevine Srbije na svetskoj izložbi u Rimu 1911. u kome je izlagala čitava plejada najznačajnijih umetnika (iz Hrvatske, Slovenije…) koji su se pre bilo kakve Jugoslavije zalagali za zajedničku državu Južnih Slovena.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com