Knjige koje ne stimulišu misao iste su kao hrana koja puni stomak, ali nas ne hrani. Takve knjige samo opterećuju mozak, kao što od nekorisne hrane samo stomak pretovarujemo. Šteta je dvostruka: misleći da smo hranjeni, ne jedemo dobru hranu i slabimo, a ono što uzimamo čini nas bolesnim. Ovo je misao koju je zabeležio Borislav Pekić u svom neobjavljenom dnevniku iz 1983/84. Ovo je jedna od oko hiljadu misli koje je iz njegovih knjiga i rukopisa izdvojila i priredila Ljiljana Pekić, supruga velikog pisca. "Marginalije i moralije" objavio je nedavno novosadski "Solaris", koji je i dao inicijativu za ovo višestruku značajno i zanimljivo delo.
Misli koje sadrži ova knjiga potiču iz Pekićevih romana, priča, drama, dnevnika, eseja, pisama i intervjua. Raspon tema u knjizi je fascinantno širok, što je u potpunom skladu sa Pekićevim interesovanjima. Mudro, promišljeno, sa puno duha i duhovitosti, ponekad ironično, često i vizionarski, Pekić piše o: braku, bolesti, bogu, časti, demokratiji, državi, duši, filozofiji, gluposti, istoriji, istini, jeziku, laži, ljubavi, mitu, moralu, novinama, narodu, patriotizmu, samoljublju, totalitarizmu, vlasti, ženi, zabavi… Pekić je književnost i inače doživljavao kao čas velikog nikad prekinutog traganja i kao veliku intelektualnu avanturu.
Poseban dokaz u prilog ovoj tezi predstavlja Pekićev paralelni opus, koji se sastoji od zabeležaka, zapisa, nacrta, skica, poetičkih komentara, fragmenata i druge građe i koji je zapravo služio kao priprema i logistička osnova za pisanje romana, pripovedaka, drama i eseja. Kao što bi veliki naš pisac rekao: "Za ono čemu mladost propusti da pruži odgovor, starost nalazi samo izgovor. Za utehu ostaje mogućnost da su izgovori ponekad celishodniji od odgovora, za savest ne ostaje ništa."
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com