Glumica neverovatne energije, vedrine i duhovitosti, Mira Banjac, ovih dana družila se sa gostima 23. Festivala evropskog filma na Paliću, prepričavala je mnogobrojne anagdote iz svog bogatog i zanimljivog života, prisećala se druženja sa Batom Živojinovićem, Batom Stojkovićem i drugim velikanima srpskog glumišta.
Uvek nasmejana, spremna da doskoči sa ponekom šalom ili interesantnom pričom, u svojoj 87. godini ne posustaje, prihvata nove uloge, putuje, a vremena nalazi i da se bori za palićki festival kao predsednica Saveta i ističe da država koja forsira Evropu kao svoj put, ne primećuje da je Evropa već tu i da se u celoj “hibernaciji kulture, događaju veliki filmovi, ne zna se kako i otkud sa malo prostora i para”.
“Kod nas je problem što kasnimo sa Zakonom o kulturi. Nije istina da su umetnici pasivni, samo su nemoćni. Ali ako bi mi stali, to bi nas vodilo u propast. Mi na jedan ‘donkihotovski’ način dovodimo stvari do kvaliteta”, primetila je Banjac. Ona je skrenula pažnju i na problem postojanja velikog broja festivala.
“Neki festivali posle sebe ne ostavljaju ništa, a kultura koja posle sebe ne ostavlja ništa, ne postoji. Za neke pevačice i priredbe pljune se mnogo para, ali kada molite za malu sumu za film ili knjigu, nailazite na blok i očigledno smo nemoćni da to ispravimo”, dodala je Banjac.
Ozbiljnu primedbu ima na “ceo politički program”.
“Mi forsiramo reforme u velikom stilu, a nema nijedne reči o kulturi. Mi nismo čvrst zid ugrađen u državu, društvo, sistem, tu fali jedan veliki zid i ta građevina može da se sruši. Mi ostavljamo naciju siromašnu duhom”, naglasila je Banjac.
Osvrnuvši se na svoju skoro 70 godina dugu i impresivnu karijeru, Banjac skromno kaže da nikad nije imala veliki, spektakularan život.
“Ja sam uvek živela mali život i tražila sebe u prostoru i to nije škodilo mojoj karijeri”, naglasila je ona.
Priznaje da ne može da ne radi: “Meni ne treba karijera, ni pare, ali želim da budem korisna, bojim se da budem van svega i potpuno sama, da se osećam beskorisnom i teškom životu. Negujem svoje fizičko i mentalno zdravlje. Mnogo čitam, pišem, zanimaju me mnoge stvari, samo da taj mentalni korpus ne zataji”.
Čovek, smatra Banjac, može sam sebi da pomogne bez lekara, krema i liftinga, samo ako razvija svoj duh.
“Aktivna sam, nisam opuštena. Ja kada budem van posla, to je moj kraj. Ja neću da umrem, ja ću da uginem kao biljka koju nisu zalivali”, dodala je ona.
Da bi danas prihvatila neku ulogu, ta uloga mora da ima svoj prostor, da pripada njenim godinama, njenom status, da pripada njoj.
“Nije bitno da li je mala ili velika. Mala uloga je najteža, jer ona ima svoj ulaz i izlaz odmah tu, kao bomba, morate da pokažete sve. Vi se u velikoj ulozi rasporedite po kadrovima. Za mene je mala uloga provokativna, dok u velikim ulogama mi je bitno ko je iza kamere, ko režira i ko su glumci”, objašnjava Banjac i dodaje da je imala retku sreću da je dosta radila sa mladima.
U svemu tome strada privatni život jer, kako primećuje, glumac se mora pomiriti sa tim da je “izložena roba”, da mora da stane da porazgovara ili se fotografiše sa ljudima.
“To je moja publika. Ako njih ne poštujem, nemam ‘leba da jedem. Oni su ti koji održavaju zahtevnost da mene neko hoće”, ocenila je Banjac.
Na pitanje da li joj je neka željena uloga izmakla, Banjac navodi gospa Nolu iz “Palanačkog groblja” Isidore Sekulić, čiji rad je proučavala sedam godina, zanimajući je ne samo “književna Isidora”, nego i “gde se sakrila ta velika, jaka žena sem u svojim delima”.
Često za svoj moto, Mira Banjac uzima mudrost Isidore Sekulić da je “glumačka umetnost, kao i život, smrtna, ali trag posle života može biti večan”.
“Najtrošnije za glumca jeste popularnost. Toga se treba čuvati. Popularnost je kvarljiva roba, može da traje samo trenutak i upropasti celu karijeru. Treba trajati, traba se umeti rasporediti”, kazala je Banjac.
Uvek je sebe pronalazila pre u pozorištu nego na filmu.
“U pozorištu to što tog trenutka dajete, vi odmah tog trenutka i dobijete, pozorište ima mogućnosti da vas obrazuje i neguje, imate vremena da čitate o celom jednom period, epohi, da biste znali šta radite. Toga u filmu nema, u njemu morate brzo da spoznate gde ste, šta je to”, objasnila je priznata i voljena glumica.
Ponosna je što je igrala karakterne žene pre svega svog podneblja.
“Igrala sam žene iz različitih epoha i miljea, sve je to bilo provokativno, a žene mog podneblja su još opasnije, jer su to žene koje ćete sresti odmah sutra na ulici, koje će vas prepoznati, znači tu nema varanja”, kaže Banjac i prisetila se filmova “Sećaš li se Doli Bel” Emira Kusturice, “Lepote poroka” Živka Nikolića.
“Te male žene su imale veliki povod, to su žene malih sudbina sa velikim povodom”, dodala je ona.
Pre nekoliko dana je završila snimanje svoje uloge u filmu “Stado” koji režira Nikola Kojo, u kome prvi put glumci govore o glumcima, a od juče je u Štutgartu gde će igrati u kratkom filmu u kome otac dolazi po ćerku kod bake sa željom da je vodi u inostranstvo, ali zbog papirologije ne može da vodi devojčicu nego kreću da je “pretvaraju u dečaka”.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com