Besramno intimno i strasno” je komentar jedne čitateljke o mojoj knjizi i hvala joj što je u jednoj rečenici uobličila ono što pisci često straže kada objašnjavaju svoje delo, kazao je glumac Lazar Ristovski na promociji svoje knjige „Ulična akademija” koja je održana u Delfi knjižari u u beogradskom SKC-u.
Osim autora na promociji su još govorili urednik Dejan Mihailović i književni kritičar Marko Nedić. Svojim prepoznatljivim šarmom Ristovski je umeo da zabavi poštovaoce njegove knjige koji su potpuno popunili knjižaru u SKC-u.
„Razmišljao sam o tome da govorim napamet ali pošto odavno ne igram u pozorištu, bojim se da bi nalupetao svašta pa daj da napišem nešto. Neću vas mnogo gnjaviti”, zasmejao je publiku na početku predstavljanja svoje knjige Lazar Ristovski.
On se prvo zahvalio „Laguni” što je izdala njegovu knjigu.
„Hvala vam što ste rešili da je reklamirate na uspešan način. Hvala Marku Nediću što je večeras ovde i hvala mu na rečima koje je napisao na zadnjim koricama knjige. Nadam se da one nisu samo kurtoazne. Marko Nedić je jedan od poslednjih izdanaka škole Jovana Skerlića. Hvala i Vladi Kecmanoviću što je na koricama ove knjige napisao da pisci o čemu god pisali zapravo pišu o ljubavi i smrti. Jeste ja pišem o ljubavi smrti”, kazao je Ristovski.
Naš cenjeni glumac je zahvalio i Dejanu Mihajloviću uredniku ove knjige kojoj je baš on dao naslov.
„ Iz priče ‘Biti ili ne biti’ izvukao je rečenicu ‘Ulična akademija’, tako je knjiga dobila svoje lice. U tom naslovu je negde sadržana i suština mog pripovedanja. ‘Besramno intimno i strasno’ je komentar jedne čitateljke o mojoj knjizi i hvala joj što je u jednoj rečenici uobličila ono što pisci često straže kada objašnjavaju svoje delo. Ja dodajem intimno a ne privatno. Strasno ali ne vulgarno”, kazao je Ristovski.
Pozorišni as i cenjeni filmski glumac i reditelj se osvrnuo u knjizi na priču o hrastu, starom 600 godina.
„Taj hrast sada živi samo u mojoj priči. Pretvoren je u cepanice i balvane i trune na -15, tamo gde je i posečen. Taj hrast je metafora za zaboravljanje, za sve ono što je Srbija mogla da bude, a nije bila. Često kao narod zaboravljamo ono što je bilo najbolje u našoj istoriji. On je služio kao crkva 600 godina jer je bio hrast-zapis. Ispod njega su sedeli i Vuk Karadžić i Kralj Petar Prvi, Arsenije Čarnojević, hajduk Veljko, partizani, četnici… Taj hrast je na svom putu za Beograd posadio lično Sulejman Veličanstveni 1521. godine. Sam je iskopao rupu i zasadio ga. Zato se taj hrast zove ‘Veličanstveni’“, kazao je Ristovski – prenosi Tanjug.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com