Da je jedna od najpopularnijih glumica bivše Jugoslavije, Sonja Savić, među nama, ove godine bi slavila punih 40 godina karijere. Na filmu se prvi put pojavila 1977. godine i istog trenutka počela da piše istoriju filma na ovim prostorima. Pomerala je granice u filmskoj umetnosti, bila je neopisivo lepa na neki krhki način, a umetnosti je dala sve, čak i previše. U svet profesionane glume ušla je već sa 16 godina, da bi samo pet godina kasnije diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Tačno za vreme za početak 80-ih koje su postale njeno vreme. Ne zaboravljaju se njene scene u filmu „Una“, snimljenom po romanu Mome Kapora, o ljubavi između profesora Mišela Babića i njegove studentkinje Une Vojvodić. Posebno gola Sonja koja jede trešnje na balkonu i zavodi profesora tokom intervjua. Glumila je u 50 filmova, od kojih su mnogi već dugo apsolutni klasici: „Davitelj protiv davitelja“, „Život je lep“, „Balkanski Špijun“, „Mi nismo anđeli“, „Šećerna vodica“, „Jug-jugoistok“… I dok je na filmu briljirala, u životu je tonula sve dublje i niko joj nije mogao pomoći. Jednom prilikom je izjavila da se odrekla privatnog života kako bi se posvetila umetnosti, a već krajem osamdesetih počele su kružiti priče da je Sonja Savić zavisna od heroina.
Jedan od čvršćih razloga za takve glasine bilo je njeno intenzivno prijateljstvo sa članovima kultne grupe Ekatarina Velika. Početna postava, njih četvoro, zaista su bili na heroinu, ali priče da je većina umrla od posledica drogiranja nisu bile tačne. Milan Mladenović umro je 1994., naglo, od raka gušterače. Bojan Pečar umro je u Londonu 1998., sasvim čist, od srčanog udara. Margita Stefanović 2002. i Ivan Vdović 1992. su umrli od AIDS-a kao posledice intravenoznog uživanja droga. Vdovićeva smrt Sonju Savić najgore je pogodila zato što nije krio svoju bolest, pa su ga preko noći napustili skoro svi. „Taj grad pokazao je koliko je malen“, govorila je za Beograd.
Članovi EKV poumirali su u nekoliko godina nakon zloslutne briljantne pesme „Par godina za nas“ iz 1989., a ista sudbina zatekla je i Sonju Savić koja je bila i deo iste scene i iste generacije i potpuno istog osećaja duboke patnje zbog sveopšteg raspada sveta u kom su živeli. „Nisam bila srećna što se družim s njima. Bila sam srećna što sam pronašla ljude koji su nesrećni kao ja“, izjavila je jednom prilikom Sonja. Poslednji put u javnosti se pojavila upravo u dokumentarnom filmu o EKV-u „Kao da je bilo nekad“.
Za pretpostaviti je da bi Sonja Savić umrla i ranije da nije odmah nakon rata počela često da radi u Sloveniji. I onda je u avgustu 2008. pukla vest da je umrla u 47 godina. Pisalo se da su joj u krvi tokom obdukcije pronašli morfijum i heroin, što nikoga nije posebno začudilo. Vrlo slično kao i kod Margite, najveću gorčinu ostavila je informacija da je Sonja pronađena mrtva u golom stanu, bez nameštaja. Sahranjena je u rodnom selu svog oca Donja Gorevica, na sahranu joj navodno nije došao niko od kolega, prenosi Express.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com