Biljana Srbljanović odavno nije samo vedeta ovdašnjeg pozorišnog establišmenta. Njene drame igraju se širom sveta, prevedene su na nekoliko svetskih jezika, učestvuju i pobeđuju na mnogobrojim pozorišnim festivalima, na scenu ih postavljaju čuveni pozorišni reditelji. I dok se u Beogradu još nije slegla prašina oko poslednjeg komada Srbljanovićeve, „Amerika – drugi deo“, jedna od njenih prvih napisanih drama doživela je svoju praizvedbu. Predstava „Beogradska trilogija“ Biljane Srbljanović nedavno je doživela svoju vašingtonsku premijeru u pozorištu „Verhaus“ u američkoj produkciji „Scene“. Prvo izvođenje „Beogradske trilogije“ na teritoriji Sjedinjenih Država režirao je Robert Maknamara.
Mladi američki glumci, Džon Sloni, Kris Devenport, Linda Marej, Adrien Nelson, Eli Nikol, Den Brik, Denman Anderson i Svetlana Tihonov, pretvorili su se u mlade Srbe koji, prema rediteljskoj intervenciji na tekstu, posle NATO bombardovanja emigriraju u inostranstvo tražeći bolji život u Pragu, Sidneju i Los Anđelesu. I pored vremenskog pomeranja u odnosu na period kada je komad pisan, atmosfera odiše poznatim mentalitetom.
S obzirom na to da se u drami u nekoliko navrata citiraju stihovi popularnih ovdašnjih turbo-folk pesama, zanimljiva je ideja autora da se prodre u besmisao tih stihova, kako bi kao takvi mogli adekvatno da dočaraju situaciju američkoj publici. Reči pesama reditelj i dramaturg prevodili su uz rečnik. Razlike između Amerikanaca i Srba izgleda ipak mogu da postanu male – makar u pozorištu. Komad govori o mladim ljudima, o promenama unutar jednog sistema, o onima koji odlaze i koji žele da se vrate, koji iz ovih ili onih razloga nemaju mogućnost da ponovo budu kod svoje kuće. Dobro pozorište uvek funkcioniše i kada ne govori svojim „maternjim jezikom“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com