U kratkom istorijatu novih medija i digitalne umetnosti, Whitney Museum of American Art zauzima posebno mesto. Ova institucija je bila jedan od prvih muzeja koji je snažno podržavao napore umetnika u oblastima novog izraza i primene savremenih tehnologija. Tu svoju tradiciju Whitney nastavlja i sledeće godine sa izložbom Bitstreams, koja će biti otvorena 22. marta 2001. godine.
Bavljenje novim formama u umetnosti je za ovu instituciju počelo 1994. godine, kada su prikazani prvi net.art radovi, a početkom ove godine su dela „digitalnih“ umetnika bila izlagana na prestižnom bijenalu savremene umetnosti koji se održava u Whitney muzeju. Ono što organizatori pomenutog događaja najavljuju je izvesna evolucija u upotrebi novih tehnologija od strane umetnika. Već se govori o drugoj fazi ovakvog stvaralaštva, u kojoj se akcenat sa tehnike pomera na sadržaj i ideje. Umetnici nisu više fokusirani na mogućnosti novih tehnologija i one su sada, jednostavno, njihov alat kojim ispituju važne teme i ljudske emocije.
U martu 2001. će publiku dočekati radovi 30 umetnika među kojima su slikari, skulptori i video-stvaraoci, kao i oni koji se isključivo bave zvukom, eksperimentišući u ovoj oblasti. Larry Rinder, kustos muzeja, smatra da će njihova izložba kod publike razbiti stereotipe o digitalnoj umetnosti kao skupu „fancy“ tehnologija i specijalnih efekata: „Radovi koje smo odabrali zalaze duboko u sfere emocija i čula, deluju na dubljim nivoima svesti. Stvaraoci ispituje sećanje, percepciju, emocije i uticaj koji tehnologija vrši na ove elemente ljudskog života“.
Jedan od umetnika koji će na izložbi biti prisutan je Paul Pfeiffer, prvi dobitnik nedavno ustanovljene nagrade za digitalnu umetnost Bucksbaum Award. Na izložbi će biti njegovo delo bazirano na snimcima tri najpoznatija meča legendarnog boksera Muhameda Alija. U pitanju su video snimci iz kojih su Ali i njegovi protivnici – izbrisani. Znači publika će videti interesantan miks snimaka ringa u kome su se mečevi vodili, publiku i sve ostalo, ali ne i borce. Njihovi likovi su izbrisani korišćenjem softvera za digitalnu montažu, a umetnik pokazuje kako istorija može da se menja i transformiše, i da je to možda već urađeno. Možda smo mi „žrtve“ neke alternativne istorije, nekih „digitalnih montaža“.
Jeremy Blake, još jedan učesnik izložbe, uglavnom radi u digitalnim medijima, ali više voli da ga smatraju slikarem. Njegovo delo „Station to Station“ će publiku postaviti pred panoe na kojima digitalne projekcije oblikuju neku vrstu apstraktne, futurističke arhitekture. Iako njegovi radovi nisu ulja na platnu, ovom umetniku su najvažniji oblici i boje, elementi koji ga povezuju sa tradicionalnim slikarstvom. „Granice između tradicionalne i digitalne umetnosti nestaju. Ja koristim tehnologiju da bih preneo poruku. Novi mediji su samo sredstvo, a sadržaj je uvek topao, ljudski i duhovit. Želim da ljudi shvate da ja koristim tehnologiju više u filozofskom, nego u tehnofilskom smislu“, objašnjava Jeremy Blake.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com