Nova serija producenta i reditelja Dragana Bjelogrlića „Senke nad Balkanom“ premijerno je prikazana sinoć na 23. Sarajevo film festivalu (SFF), a istovremeno će se od oktobra emitovati na nacionalnim televizijama u Srbiji, RS, Makedoniji, BIH, Sloveniji, Crnoj Gori i Rusiji.
Od kada je prošle godine SFF u svoj program uvrstio i predstavljanje serija, „Senke nad Balkanom“ su prvi tv serijal koji predstavlja ostvarenja iz Srbije, a karte za sinoćnju premijeru su rasprodate još pre dva dana.
Bjelogrlić se ovog puta predstavlja istorijskim krimitrilerom čija je radnja smeštena u burni period kraja dvadesetih godina 19. veka, koji se završio uvođenjem šestojanuarske diktature.
Istorijska fikcija pomešana sa žanrovima trilera i misterije u centar pažnje stavlja Beograd tog doba kao raskrsnicu puteva na kojoj se ukrštaju i sukobljavaju interesi sa različitih strana sveta.
U razgovoru za Tanjug, uoči projekcije serije u Sarajevu, Bjelogrlić je ukazao da je reč o možda čak i predinamičnoj seriji, čiji su likovi živopisni, kontroverzni i gde nema klasičnih „pozitivaca“ i „negativaca“.
„Neko ko vam se na početku serije učini da je jako dobar, ispadne na kraju da i nije baš tako i obrnuto. Sada, kada se sve završilo, žao mi je što se nekim likovima nisam još više bavio, pošto sam ih “otkrio“ radeći“, rekao je Bjelogrlić.
Pored Dragana Bjelogrlića, koji igra glavnu ulogu, u „Senkama nad Balkanom“ gledaćemo i Andriju Kuzmanovića, Gordana Kičića, Žarka Lauševića, Mariju Bergam, a tu je i međunarodna postavka, koju čine slavni ruski glumaci Aleksandar Galibin i Andrej Zibrov, kao i ovdasnjoj publici dobro poznati Goran Bogdan, Bojan Navojec, Toni Mihajlovski i Petar Arsovski.
„Imao sam impozantnu glumačku ekipu iz celog regiona, kao i ruskih glumaca, pošto je i ruski element dosta utkan u celu priču“, navodi Bjelogrlić, koji je sinoć prvi put „osetio“ reakciju publike.
To je, kaže, zanimljivo pošto su retke prilike kada oni koji rade serije mogu da prisustvuju neposrednom kontaktu publike i njihovog dela.
Na pitanje da li serija može da zaintresuje najširu publiku i da se prikazuje van granica, Bjelogrlić kaže da mu to i jeste bila ideja, da seriju u narativnom, scenarističkom i vizuelnom smislu napravi tako da bude zanimljiva i ljudima koji ne znaju gde se nalazi Balkan.
Budući da su ga neke kompanije već kontaktirale u vezi sa svetskom distribucijom, čini se da to neće biti nemoguće.
„Ako bi se to desilo, smatrao bih da sam uspeo – da serija zaživi na nekim drugim prostorima, ne samo ovde gde je logično da zaživi“, priča Bjelogrlić.
„Svi bi dobro platili odgovor na pitanje čime može da se zaintrigira svetska publika“, kaže on i dodaje da je to nešto za čime svaki stvaralac traga.
Jedan od tih odgovora se može potražiti i u tome kako je Balkan prepoznat, a prepoznat je kao jedna vrsta južne Amerike u Evropi, dosta nestabilno područje gde se prepliću siva zona, biznis, kriminal i različiti uticaji politike.
„Meni je jednom jedan čovek kada je gledao i hteo da kupi “Montevideo“ rekao – neverovatno, pravite tamo neke romantične filmove, lepe, a mi očekujemo sa Balkana neke “Sopranove“. To je nama Balkan“, prepričava Bjelogrlić.
Istražujući za potrebe serije našao je, kaže, zaista da je Interpol zvao Balkan „Kolumbijom Evrope“, što se može proveriti, a ti putevi, tada opijuma danas drugih narkotika se, dodaje, nikada nisu promenili.
„Balkan je uvek bio raskrsnica različitih političkih uticaja, puteva kriminala i jedno područje gde je stalno bilo nestabilno. To je jako inspirativno za serije i filmove, međutim iz meni nekih nepoznatih razloga mi to ne radimo“, kaže on.
„Montevideo“ je, kaže bilo jedno osveženje, jer je bio bajka, a ova serija može biti zanimljiva, jer je napeti triler sa elementima mistike.
Odgovarajući na pitanje da li se istorijski događaji mogu kroz seriju sagledati iz drugog ugla, Bjelogrlić napominje da je za njega film „više od života“ i da ne voli da radi teme koje su dokumentarističke.
„Uvek pravim da je film malo uzvišen, da su moje priče malo iznad tla, tako i ovo. Ovo je jedna fikcija koja je bazirana na nekim istorijskim događajima, istorijskim ličnostima žanrovski obojena. Mislim da će to možda biti taj neki novi stil ne samo u Srbiji nego u celom ovom delu Evrope“, rekao je Bjelogrlić.
Serija će se na nacionalnim televizijama prikazivati „kao nekad, nedeljom u 20 sati“, a imajući u vidu i činjenicu da će uloge tumačiti glumci iz celog regiona, postavlja se pitanje – mogu li umetnici da uklone „senke nad Balkanom“, na koje Bjelogrlić odgovara:
„Ja sam se nadao da će se to destiti mnogo ranije. U 2017. godini je vest da će se jedna srpska serija prikazivati u celom regionu, a ja sam smatrao da će to biti normalno već 2008. godine. Još uvek je taj uticaj politike toliko jak da ne ide to ni blizu onom brzinom kakvom bi moglo da ide“, kaže on.
Dodaje da je njegovo iskustvo kao i iskustvo svakog običnog čoveka, da uvek u realnosti doživljava nešto drugo od onoga što gleda u informativnim emisijama, bilo kojim.
„Vama deluje da se ovde i dalje odvija neki tihi rat, a u realnosti, životu, vi to ne osećate i to je ta jedna od kontrovernzih senki koja koje nikako ne napuštaju Balkan i zato još uvek mi živimo u senkama te neke kontroverzne politike koja nikako da napusti ove prostore“, zaključio je Bjelogrlić.
Scenario za seriju su, prema filmskoj priči Stevana Koprivice, napisali Danica Pajović, Dejan Stoiljković, Vladimir Kecmanović i Dragan Bjelogrlić, a muziku i ovog puta potpisuje Manjifiko.
U Beogradu, u kome se ukrštaju i sukobljavaju interesi sa različitih strana sveta, glavni likovi, dvojica inspektora za krvne delikte, koje tumače Bjelogrlić i Andrija Kuzmanović, suočavaju se sa nizom neočekivanih obrta.
Tanasijević, koga tumači Bjelogrlić, je bio u ratu, ranjavan, ostavila ga je žena, pod uticajem je različitih supstanci, dobro poznaje ulicu i kriminalni milje, dok je Pletikosić mladi inspektor, ratno siroče, završio je školu, primenjuje drugačije metode i sve radi po pravilima službe, što njegovog starijeg kolegu nervira…
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com