Posle 24 godine Svetlana Bojković se vratila u svoju nekadašnju matičnu kuću, Narodno pozorište, gde će od 24. aprila igrati Vojvotkinju od Jorka u Šekspirovom komadu “Ričard Treći”, u režiji Snežane Trišić.
Ima neke simbolike u činjenici da “Ričard Treći” takođe 24 godine nije bio na repertoaru nacionalnog teatra, kao i da Bojković prvi put u svojoj bogatoj višedecenijskoj karijeri igra u jednom Šekspirovom komadu.
“Obradovala sam se pozivu, obradovala sam se što ću posle 24 godine ponovo stati na scenu Narodnog pozorišta, koju sam najviše volela, a radost je i što me Šekspir nije mimoišao. Uloga je jako lepa, nije velika, ali je vrlo definisana i nekako sam ispunjena radošću zbog toga”, rekla je Bojković u intervjuu Tanjugu.
Ona kaže da je svakako presudio komad “Ričard Treći” da se vrati u Narodno pozorište i da se ne bi vratila sa nečim što nije za nju lično izazovno.
“Lepo se poklopilo da bude i Šekspir i Narodno pozorište”, dodala je ona.
Vojvotkinja od Jorka je majka Ričarda Trećeg, Edvarda i Glostera.
“Ona je najstarija u komadu, kao neki hroničar toga vremena. Ona je osoba koja se nagledala mnogo krvi, bitaka, mnogo surovosti i prepoznaje kada će se nešto sledeće u tom smislu desiti, ali je vrlo jaka žena i predstavlja ženski stub tog vremena. Vrlo zanimljiva uloga, zahteva personaliti od glumice”, kazala je Bojković.
Ističe da joj je bio izazov da govori Šekspira.
“U glumi postoji Šekspir, kako se on tumači da bude dostupan modernom, savremenom gledaocu, da nađe put do njegove misli i srca, i sve ostalo. Igrati Šekspira je jedan kolosek, a sve ostalo drugi. I to je bio izazov u mom glumačkom zanatu”, kazala je Bojković.
Ona, kao i svi koji rade na predstavi, uverena je da je sadašnji trenutak pravi za “Ričarda Trećeg”.
“On može da se tumači i kao politička drama, kao drama u kojoj sve što je humano počinje da iščezava, gde počinju da vladaju drugi nepisani zakoni za samoodržanjem, koji su vrlo surovi – likvidacije, laži, manipulacije. Šekspir je rekao: “Ovo vreme je izišlo iz zgloba“. Ako je neko to rekao pre 400 godina, a svet i dalje opstaje, onda je to slaba uteha, ali je uteha. Mi i danas možemo da kažemo da je ovo vreme “izašlo iz zgloba“, na celoj planeti, ali svet ipak opstaje”, rekla je priznata glumica.
Naglašava da se zlo ne može iskoreniti i da čovek mora stalno da se bori protov toga.
“Nedavno sam negde čula, neko je lepo rekao, da je zlo vitalnije od dobra. Ono što je suprotno od zla, mora da udesetostruči svoju borbu ne bi li nekako amortizovao te činioce zla”, istakla je Bojković.
Primećuje da sve ono o čemu govori Šekspir u “Ričardu Trećem” – vlast kao opijat, manipulacija, okruženja koje je udvoričko ne bi li opstalo, da sve to postoji i danas, svuda:
“Nažalost je tako. Stvari se u evoluciji ljudskog mozga i psihe nisu promenile. Živimo u ekonomskoj krizi, ceo svet, posebno mi i zemlje u tranziciji, zemlje u regionu. Kada dođe do takve krize, egzistencijalne, to utiče na ljude, u njih ulazi strah, hoće li uspeti da sačuvaju svoju egzistenciju i onda se povuku, ćute, pristaju na sve, ne bore se za svoja prava koja im se iz dana u dan smanjuju“.
„I, što je najgore, smanjuje se i kvalitet rada. Kvalitet više nije bitan, on je tako redak i ostaje samo na pojedincima, a generalno gledano, svejedno je”, primetila je glumica.
Bojković se nedavno vratila iz Finske gde je provela četiri godine sa suprugom Slavkom Kruljevićem, ambasadorom Srbije u Helsinkiju, i kaže da nije ni pokušavala da poredi tu zemlju, gde je sve sređeno i uređeno, sa Srbijom.
“Ja volim svoj Beograd, pa kakav god da je. Volim svoju zemlju, tu toplinu i humor koji imamo. Mislim da nas to i vadi u našem opstajanju. Taj humor je jedinstven, retko ko to ima, severnjaci nemaju, tamo nema viceva. Helsinki je prelep, uredan, čist, ali u devet sati uveče nema ljudi. Meni je nedostajao puls Beograda, pa neka je i prljav, ali to je živ grad”, istakla je ona.
Pored Narodnog pozorišta, publika će Svetlanu Bojković gledati i u Ateljeu 212 gde će igrati u predstavi “Kako je lepo videti te opet”, po tekstu Olge Dimitrijević i u režiji Saše Milavić Dejvis.
U predstavi igraju još i Gorica Popović, Tanja Bošković, Sofija Juričin i Ivan Mihailović, a premijera je planirana za zatvaranje Sterijinog pozorja.
Bojković kaže da bi trebalo da radi i seriju “Majka i sin”, reč je australijskoj franšizi, slepstik komediji, u kome će joj sina igrati Andrija Milošević, a režiraće Vlada Aleksić, jedan od reditelja serije “Andrija i Anđelka”.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com