Naši istoričari umetnosti u svojim razvrstavanjima nisu Mariju Maskareliju (1918-1996) pronašli mesto na domaćoj likovnoj sceni koje bi valjalo obrazložiti sa više od dve-tri rečenice. Izložba u zrenjaninskom Narodnom muzeju "Bokeški san Marija Maskarelija" trebalo bi da pokaže da je stvarnost bila drugačija. Maskareli nije bio samo slikar, bavio se mnogim drugim aktivnostima; između ostalog, on je tvorac scenografije za kultnu Beketovu predstavu "Čekajući Godoa", koja je prvi put izvedena u Beogradu 1956. godine. Jedan je od organizatora i realizatora Skadarlije, organizator i inicijator prve Pijace slika u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić"…
Maskareli je mnogo prisutniji u kulturnom životu Beograda nego što se to danas zna, pa iako su mu se slike u Beogradu prodavale "kao alva", omaž mu danas prave kulturni poslenici Zrenjanina. Autorka izložbe Olivera Skoko sakupila je impozantan broj grafika, crteža i slika koji upućuju na to da se za Maskarelija život odvijao na dva različita mesta: u beogradskom ateljeu na Starom sajmištu i u Prčnju, u Boki Kotorskoj. Boka, karnevali i maškare, Prčanj, Kotor, arlekini… Ali među tim slikama poznavalac Maskarelijevog dela neće naći njemu tako dragu temu "Tre sorele", niti niz tako karakterističnih bokokotorskih "Fasada" koje su postale slikarev zaštitni znak.
Mario Maskareli je inače slikar prve posleratne generacije. Akademiju za likovnu umetnost završio je 1950. godine, ali je prvi put izlagao 1948. Prvu samostalnu izložbu imao je odmah po završetku Akademije 1951. godine.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com