Problemi pozorišta, umetnika, problemi Udruženje dramskih umetnika Srbije su brojni i teški, ali da li ih treba pustiti da kao neman pojedu sve pred sobom, navodi u autorskom tekstu poznati glumac Voja Brajović.
„S druge strane, šta znači i čemu vodi ako ih ćuteći gutamo?“, pita se on.
„Dok se ta dilema prostirala kroz moje dane i misli, do ruku mi je došao tekst velikog Federika Garsija Lorke “Reč-dve o pozorištu”, napisan 1935. u kojem je tako sjajno i tako snažno iskazao zapravo suštinu, esenciju brojnih i teških problema koje pomenuh“, navodi Brajović u tekstu za Blic.
“Pozorište je jedan od najizražajnijih i najkorisnijih instrumenata za duhovno uzdizanje jedne zemlje i barometar koji određuje njenu veličinu ili njenu klonulost”, kaže Lorka i dodaje da pozorište dobro utemeljeno u svim svojim žanrovima, od tragedije do vodvilja, može u roku od nekoliko godina da promeni senzibilitet naroda.
S druge strane, razoreno pozorište u kome kopita zamenjuju krila može da obezvredi i uspava čitavu naciju.
“Narod koji ne potpomaže i ne neguje svoje pozorište ili je mrtav ili je na umoru; isto kao što pozorište koje ne podržava pulsiranje društva, istorijsko pulsiranje, dramu svog naroda i nepatvorenu boju svog krajolika, sa smehom ili suzama, nema pravo da se zove pozorište, već sala za igru ili mesto za onu užasnu rabotu koja se zove ubijanje vremena.“
Pišući o krizi pozorišta, veliki književnik napominje da to zlo leži u lošoj organizaciji.
“ Dokle god glumci i pisci budu prinuđeni da stvaraju profitabilne, nečasne predstave, predstave lišene svakog kriterijuma i bilo kakve odgovornosti, glumci, pisci i čitavo pozorište svakog dana će sve više tonuti, bez mogućnosti spasenja.”, piše on.
Ističe zatim:
Lorka posebno naglašava da “treba zadržati dostojanstveno ponašanje jer će ono zasigurno biti obilato nagrađeno. Za razliku od drhtanja od straha iza paravana i ubijanja fantazije, mašte i draži pozorišta, koja je uvek, uvek umetnost i uvek će biti uzvišena umetnost, premda je postojalo doba kada se umetnošću nazivalo sve što se ljudima dopadalo da bi se narušila atmosfera, da bi se uništila poezija i da bi pozornica bila izložena vetrometini”.
I gotovo da se u njegovim ispisanim rečenicama, i između njih, može čuti topao, a povišeni ton kada kaže:
”Umetnost iznad svega. Najplemenitija je umetnost; a vi ste, dragi glumci, najveći umetnici. Umetnici od glave do pete, budući da ste se zbog ljubavi i poziva popeli u taj bolni svet pozorišnih dasaka“.
Kome i ove reči ne bi za srce prirasle, kada su ovako tačne?
”Ne želim da držim lekcije jer sam u poziciji da ih primam. Moje reči proističu iz ushićenja i uverenja. (…) Znam da nije u pravu onaj ko govori: Sad, odmah, sad, sad – pogleda uprtog u šalter biletarnice, već onaj ko kaže: Sutra, sutra, sutra – i oseća dolazak novog života koji lebdi nad ovim svetom.”, navodi autor.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com