Sedam i po decenija od rođenja Branka Miljkovića, jednog od najvećih naših pesnika, izvesno je da je pesnik nastojao da traga za tajnama života. Već od njegovih prvih pesama, pojavljuje se nekoliko simbola koji označavaju elementarnu suštinu života i preko kojih se pesnik vezuje za klasičnu antičku viziju ljudskog trajanja. Sa takvim shvatanjem i osećanjima nastao je ciklus pesama "Utva zlatokrila".
Pesme ovog ciklusa predstavljaju suštinu i lirsko jezgro svega onoga što je pesnik napisao u stihu i u prozi. Namera ovog cilusa, prema rečima samog pesnika, bila je da na nacionalnim simbolima izgradi autentičnu poeziju našeg jezika. Miljković je, dakle, želeo da naš jezik i naša književna misao izgovaraju našu sudbinu, naše strasti i naše snove, želeo je da pokaže da imamo svoja snažna obeležja u svim tokovima, da imamo svoju burnu i značajnu istoriju.
Malo je naših pesnika koji su tako osmislili i produbili biće pesme, koji su pronašli takve mogućnosti u jeziku i pomoću njega dosegli one slojeve ljudskog bića koji znače nove odrednice u vrednovanju života.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com