Kako je Dušan Radović uspeo da spoji popularnost i književno reformatorstvo i kako je postao prvi srpski medijski pisac – samo su neke od tema kojima se bave knjige "Dva pesnika povratnika" i "Dušan Radović i razvoj moderne srpske književnosti". Kada se ove dve knjige pročitaju, nemoguće je a ne zapitati se: kako će se dela ovog pisca čitati u budućnosti? I dalje sa uživanjem, sigurno, ali će bar neki od čitalaca – oni koji se bave tumačenjem književnosti, svakako – morati pri tom da uzmu pero u ruke da bi nabrojali sve aktere modernizma u srpskoj književnosti prošlog veka.
Svi se mahom sećaju genijalnih misli koje je Dušan Radović saopštavao Beograđanima u kultnom radijskom izdanju "Beograde, dobro jutro". Međutim, i pored toga, potrebno je imati u vidu važne karakteristike koje se vezuju uz ime ovog autora. Prvo, kako je uspeo da spoji popularnost, koja se uglavnom shvatala, a i danas je manje-više tako, kao posledica površnosti i ugađanja masovnom ukusu, sa nečim što je potpuno novo i drugačije u pristupu književnosti. Jer, Radovićevo delo, iako može da komunicira sa širokim auditorijumom, nikako nije blizu podilaženja masovnom ukusu. Drugo, kako je Dušan Radović uspevao da piše za različite medije sa jednakim uspehom.
U tom smislu, Radović nije bio pisac koji piše za televiziju nego televizijski pisac, što je važna tema danas kada su moderni mediji premrežili svet mnogo više nego u vreme Dušana Radovića, čime su naizgled doveli u pitanje tradicionalnije oblike književnosti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com