Na ovo pitanje pokušavaju da odgovore južnoafrički naučnici dr. Frances Thackery i prof. Nick van der Merwe. Po njima je ta mogućnost vrlo verovatna, pa čak i izvesna. Složene slike tame i mentalnih putovanja u njegovim delima, po Thackery-ju jesu vizije, najverovatnije podstaknute drogom. „Malo je koji naučnik ili proučavalac dela genijalnog pisca prepoznao moguću povezanost između Sheakspeare-a i halucinogenih droga. Čitamo li pažljivije neke od njegovih soneta, kao i odlomke iz drama, saznajemo da je veliki pisac znao za takva sredstva, pa je moguće i da ih je isprobao“, pojašnjava Thackery, glavni paleontolog Muzeja u Pretoriji.
Zato su i dva naučnika uputila molbu laboratoriji pretorijanske policije da analizira sadržaj nekoliko glinenih lula pronađenih u Šekspirovom domu u Statfordu-upon-Avon-u.
Što se tiče indijske konoplje, ona se u Engleskoj gaji još od V veka, a u XVI i XVII veku je posebno bila razvijena užarska „industrija“ koja je koristila upravo ovu biljku. Što će reći, Šekspir je mogao da je konzumira i bila mu je dostupna.
Pretorijanska policija je počela sa testovima, lule se nalaze u njihovoj laboratoriji, a ljubitelji Šekspira i naučnici, nestrpljivo iščekuju rezultate. Ipak, i ako je genijalni pisac konzumirao marihuanu, tom činjenicom se sigurno ne mogu objasniti njegove stvaralačke sposobnosti i ogromna mašta, prepuna jedinstvenih i čudnih vizija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com