Priče o prijateljstvu i odrastanju, kao i o sećanjima na njih, često su veoma interesantne: takav je i roman "Mačje oko" nagrađivane kanadske spisateljice Margaret Atvud ("Slepi ubica", "Antilopa i Kosac", "Sluškinjina priča"). Ipak, od ovog romana ne treba očekivati mnogo nežnosti, iako govori o ženskom prijateljstvu; ovo nije dirljiva knjiga o "prijateljstvu do groba".
Priča počinje dolaskom slikarke Elene Rizli u Toronto, grad u kome je provela dobar deo detinjstva. Razlog njenog dolaska nije nostalgija ni potraga za uspomenama, već retrospektivna izložba njenih dela, ali jednom kada se vrati u grad u kome je odrastala, uspomene počinju da je preplavljuju i dobar deo njih nije baš prijatan.
U ranom detinjstvu, mala Elena je skoro konstantno bila na putu, jer je njen otac bio entomolog-istraživač, nadareni naučnik koji je na terenu proučavao insekte, a porodica (žena, sin i ćerka) ga je svuda pratila. Brat i sestra su se večito igrali zajedno i, mada je jako volela igre sa svojim bratom i odlično se slagala sa njim, Elena je vremenom počela da čezne da se negde nastane na neko duže vreme pa da može da stekne i drugarice. Kada joj je otac, tokom četrdesetih godina prošlog veka, postao univerzitetski profesor u Torontu, činilo se da će biti šanse da joj se želja ispuni.
Nakon izvesnog vremena, stekla je drugarice, prvo Kerol i Grejs, da bi im se godinu dana kasnije pridružila i Kordelija. Prijateljstvo, međutim, nije bilo ono što je Elena želela – zbog neobične porodice (otac važan naučnik, majka usredsređena na to da mu pomaže, brat talentovan za nauku, ona sama talentovana za botaniku), prilično se razlikovala od svih, što je u tada veoma malom mestu Torontu i te kako dolazilo do izražaja. A izrazito dominantna Kordelija, sa sopstvenim problemima u porodici, koje će Elena tek mnogo kasnije otkriti i razumeti, rešila je da od Elene napravi "uzornu devojčicu" i, premda nije koristila fizičko nasilje, nimalo se nije libila toga da bude surova i nemilosrdna. U očajničkoj želji da se uklopi i da ima drugarice, bez ikakvog znanja o tome kako bi prijateljstvo još moglo da izgleda – Elena je trpela i slušala, čvrsto verujući da su njene drugarice u pravu – na kraju krajeva, govorile su joj da sve što joj čine rade iz ljubavi i prijateljstva prema njoj.
"Mačje oko" je delom priča o Eleninoj sadašnjici – ima muža kojeg voli, ćerku iz prethodnog braka i ćerku iz novog braka, uspešna je slikarka, smatraju je feministkinjom – a delom otkriva priču o njenom detinjstvu, porodici, drugaricama i onome što je od nje napravilo ženu i slikarku kakva je sada. Postoji i suptilan humor u opisima kritika njenih slika, onoga što kritičari vide, i njenih prisećanja o tome šta ju je inspirisalo na koje slike, šta su one zapravo za nju, šta je to što je prikazala. A tu su i sećanja na surovosti koje je pretrpela, na neke lične tragedije, ali i na lepe momente. I tu je uspomena na jedno "mačje oko" (vrsta staklenog klikera) koje joj je u teškim trenucima detinjstva bilo uteha, simbol nje same, njene izdvojenosti i posebnog posmatranja sveta.
"Mačje oko" je kompleksna priča o životnom putu jedne žene, ali se uprkos tome prilično lako čita. Deluje izuzetno realno, sve likove možete da zamislite kao da ih lično poznajete i veoma je lako zainteresovati se za devojčicu drugačiju od drugih i njene pokušaje da se uklopi u sredinu, nađe sebe, odraste… Zanimljiva je i kao dete i kao mlada (i, kasnije, ne tako mlada) žena, a zanimljivi su i ostali likovi, kao i njihovi često prilično složeni odnosi, odnosi koje neretko ni sami ne razumeju sasvim, to jest, njihovo razumevanje tih odnosa menja se kako odrastaju, kako saznaju neke stvari – nekada, baš kao i u stvarnom životu, priznaju da neku osobu jednostavno ne razumeju, mogu da je vole ili ne, možda i da joj se dive, ali je ne shvataju zaista. I, na kraju, "Mačje oko" je priča o svakome od nas, o svakome ko je ikada imao muku da izađe na kraj sa samim sobom, sa životom, da nađe sebi neko "mesto pod suncem" koje bi mogao nazvati domom, drage osobe sa kojima će biti blizak, a po mogućstvu i neko parčence sreće.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com