Ako vas je naslov ovog teksta podsetio na kliše iz fantazijskog romana, potpuno ste u pravu. Roman „Čarobnjačka Gilda“ australijske spisateljice Trudi Kanavan jeste pun klišea. Ipak, u ovom slučaju, to nije loše, jer se u dobijenom delu sasvim lepo može uživati.
U ovom romanu nema dugačkih uvoda; odmah ste „uvučeni“ u akciju. U fantazijskom svetu u kome postoji magija, u gradu Imardinu, prestonici Kajrelije, svake zime se po kraljevom naređenju odvija Pročišćenje. To je proces tokom kojeg čarobnjaci Gilde, zaštićeni svojom magijom, iz grada isteruju sirotinju, kako se ova ne bi previše namnožila i ugrozila stanovnike samog grada. U društvu svojih prijatelja, uličnih mangupa, mlada Sonea, zajedno sa njima, baca kamenje na čarobnjake – to je uvek bio jedan od načina izražavanja protesta protiv nehumanog isterivanja sirotinje iz grada, i to potpuno beskorisnog protesta jer bačeni kamen nikako nije mogao da prođe kroz magijski štit čarobnjaka. A onda se dešava nezamislivo: Sonein kamen probija barijeru, onesvešćuje jednog čarobnjaka i Sonein život se pretvara u totalni haos.
Jer, to što je Sonea probila magijski štit može da znači samo jedno: da je i sama talentovana za magiju, a smatralo se da su samo aristokratska deca sposobna za to. Gilda se smesta daje u potragu za njom, ne toliko zbog minornog incidenta koji je izazvala siromašna devojka, koliko zbog sada očigledne činjenice da u gradu postoji neobučeni čarobnjak-odmetnik, što bi moglo da ugrozi mnoge živote. Nesvesna opasnosti koju predstavlja i po sebe i po druge, Sonea se krije, isprva uz pomoć svojih prijatelja, a zatim, kad njihova zaštita postane nedovoljna, i uz pomoć Lopova, gradskih kriminalaca koji pristaju da joj pomognu u zamenu za usluge budućeg čarobnjaka u svojim redovima. I unutar same Gilde je veliko komešanje: svi se slažu da nepoznata devojka mora biti pronađena, ali dok neki smatraju da joj treba dati šansu da postane čarobnica, jedna od njih, drugi veruju da joj treba samo blokirati moći, da sirotinja nema šta da traži u njihovim redovima. I to je samo početak – roman je pun akcije, kao i intriga i spletkarenja, delom među Lopovima, delom među čarobnjacima. Pored toga, unutar same Gilde krije se nešto veoma mračno, a upravo je Sonea ta koja to i nehotice otkriva i od nje bi jednog dana moglo da zavisi hoće li zlo biti pobeđeno.
Mada ne donosi ništa suštinski novo, „Čarobnjačka gilda“ ne može se smatrati lošim romanom. Osnovna priča jeste kliše, ali taj kliše funkcioniše. Osim toga, u ovom romanu nema zanatskih grešaka, tempo je dobar, akcija i uzbuđenje su stalno tu, a tu su i zanimljivi likovi čiji je razvoj i međusobne odnose interesantno pratiti. Pored očiglednog autorkinog gađenja prema ideji da siromašne treba tretirati kao nižu vrstu samo zato što su siromašni, kroz „Čarobnjačku gildu“ se nenametljivo provlače zanimljiva zapažanja (nikakva otkrovenja, ali ipak stvari koje se retko pominju), kao što je to da deca koju roditelji prisile da se bave zanimanjem koje ne žele ne izrastu ni u srećne ni u dobre ljude.
Sve u svemu, „Čarobnjačka Gilda“ (prva knjiga trilogije „Crni čarobnjak“, preostale dve su „Polaznica“ i „Visoki gospodar“) jeste interesantan roman, odličan ako niste upoznati sa fantazijskim žanrom, dovoljno dobar i ako ste već pročitali gomilu takvih knjiga. Nakon „Čarobnjačke Gilde“, sa nestrpljenjem ćete želeti da pročitate i nastavke.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com