Pre nego se osvrnemo na 100. jubilarni beogradski koncert Đorđa Balaševića, održan 4. decembra u Narodnom pozorištu, podsetimo se kako je jugoslovenski ambasador dobre volje dva dana ranije nastupio u Hrvatskoj. Koncert u Puli bio je prvo hrvatsko gostovanje „panonskog mornara“ posle čitavih 12 godina. Organizatori manifestacije su bili Slovenci, a povod otvaranje velikog „Merkatorovog“ prodajnog centra. U prvom delu koncerta su nastupili Oliver Dragojević, Kemal Monteno, Alen Vitasović i Vlado Kreslin. Završnica je pripala Đorđu Balaševiću i planirano je da on izvede samo pet pesama. Međutim, organizatori su, očigledno, pretpostavljali da na tome neće da se završi i dobro je što je raspored izvođača bio upravo takav. Jer, da nije bilo tako, svi pobrojani ne bi uopšte ni došli na red. Pet pesama se „rasteglo“ na čitavih 2 sata svirke. U prepunoj Dvorani mladosti je Balašević izazvao takvu euforiju, da nije više bilo govora o planiranom kratkom programu. Publika je neprekidno, uzdignutih ruku, pevala sa njim, pljeskala, skandirala, a mnogi su i plakali. Bilo je čak tri pokušaja da se koncert završi, ali je super-popularni Vojvođanin morao da se preda i produži sa nastupom. Koncert se završio najavom prvog samostalnog koncerta u Hrvatskoj, koji će biti održan naredne godine u pulskoj „Areni“.
Što se tiče beogradskog koncerta, on je imao sasvim specijalni povod i pozadinu. Bio je to nastup posvećen Otporu i svemu što on simbolizuje. Posvećen pobedi, ali i podsećanju na mračno doba. Upravo iz svih ovih razloga, slavljeničko raspoloženje se smenjivalo sa tmurnijim tonovima, a humor sa patetikom i tugom. Sam Balašević je bio u jako dobroj formi, tako da je trosatni nastup glatko i neprimetno prošao, ne „ugušivši“ nikoga, ni prisutne u sali Narodnog pozorišta, ni one pred TV-ekranima koji su bili u prilici da posredstvom RTS-a direktno prate nastup.
Koncertu je prethodila kratka konferencija za štampu, na kojoj su se Otporaši zahvalili Balaševiću i istakli da je on za sve vreme postojanja ovog narodnog pokreta bio njihov član i čovek koji je i direktno i indirektno pomagao njihovu borbu, ali i borbu svih onih koji su hteli da žive slobodno. Upravo se tako i zvao ovaj program: „Živeti slobodno“. Balašević ga je započeo u prsluku koji su mu poklonili rudari iz Kolubare, a njima je i posvetio pesmu „Treća smena“. Prvi deo koncerta se bazirao na novijim pesmama iz njegovog opusa koje su bile svojevrsna sociološka analiza proteklih deset godina, ispričana na jedan sasvim jedinstven i originalan način. Sam Balašević je, komentarišući skorašnja dešavanja i promene, izjavio da je pored majice sa natpisom „Gotov je!“ imao spremnu i jednu na kojoj je pisalo „Gotov sam!“. Nju bi obukao u slučaju da su izvesni elementi ostali na vlasti, ali na sreću, niko nije morao da prihvata ovakav novi slogan. Posle gorkih i melanholičnih tonova, koncert je krenuo u pravcu „veselijih nota“, na neki način zagledan u budućnost i optimistički intoniran. I na kraju, naravno da nije moglo da prođe bez bisa: i tu je zaokružena priča izvođenjem možda njegovog najvećeg hita, pesme „Protina kći“. Bez obzira na to da li vam prija vrsta Balaševićevog humora ili njegova plemenita, ponekad ipak, prejaka i presladunjava patetika, bio je ovo zaista impresivni događaj.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com