„Venis u podzemlju“ je roman-prvenac Džefa Vandermera, nagrađivanog američkog autora. Žanrovski naučna fantastika, ovo po obimu neveliko delo (200 strana) u sebi spaja neka od klasičnih dela svetske književnosti i od njih pravi novi oblik, nekima, možda, košmaran i čudovišan, ali svakako interesantan.
Roman je podeljen u tri segmenta. Prvi je ispričan u prvom licu, kroz vizuru Nikolasa, osrednjeg umetnika hologramske skulpture (jedna od umetnosti zamišljene daleke budućnosti – „mrtva umetnost“, jer se bavi neživim, dok se „živa umetnost“ bavi živim, odnosno, manipulacijom genima kao i hirurškim alatkama kako bi se stvorila dotad nepostojeća bića, koja često izgledaju znatno manje srećno skrpljena od Frankenštajnovog čudovišta). Nikolas je nedavno opljačkan, pri čemu već neko vreme gubi nadu da će se ikada pokazati kao umetnik – mediokritet je, pa je mediokritet. Nakon pljačke, glavna želja mu je da nabavi mirkata, genetskom manipulacijom stvoreno biće fizički nalik na današnjeg merkata, osim što je veće i sa funkcionalnim šakama. Mirkati su inteligentni koliko i ljudi, a uz to i jaki i veoma uslužni – problem je u tome što je Nikolas švorc, a mirkati su skupi i moguće ih je nabaviti samo od njihovog tvorca, najvećeg genija „žive umetnosti“, Kvina. Nikolas uspeva da od Šadraha, nekadašnjeg ljubavnika svoje sestre bliznakinje Nikole, sazna kako da nađe Kvina, šta da radi i šta da nikako ne radi jednom kada ga nađe. Zaista nalazi Kvina, ali ignoriše sva Šadrahova upozorenja – loša ideja.
Drugi segment je ispričan u drugom licu i prati Nikolu, uspešnu programerku. Zabrinuta jer se njen brat blizanac nije pojavio na zajedničkom ručku koji je trebalo da imaju, pokušava da se igra detektiva i sazna šta je s njim. Jedino što nalazi je Kvinovo ime; traži pomoć od Šadraha, ali on poriče da je uopšte video Nikolasa. Stiže joj neočekivani poklon od Kvina lično, mirkat koga naziva Salvador. Pokušava da preko mirkata sazna bilo šta i, frustrirana neuspehom, prati ga – što se pokazuje kao loša ideja.
Treći segment je ispričan u trećem licu i prati Šadraha dok on pokušava da pronađe nestalu Nikolu. Da bi to učinio, mora da se spusti u podzemne nivoe Venisa, grada u kome žive, one iste podzemne nivoe iz kojih je nekada pobegao i zarekao se da se u njih neće vraćati. Ovoga puta mora da ide sve niže i niže kroz košmarne nivoe nalik na Danteov pakao, ispunjene sve košmarnijim stvorenjima (od kojih su neka i čudesno lepa), ne bi li se suočio sa samim Kvinom, tvorcem i možda gospodarem, a možda i ne, rastućeg užasa kroz koji prolazi. Šadrahu društvo pravi Nikolin mirkat, u nešto redukovanom izdanju. Jedna Šadrahova misija je da iz podzemlja vrati onu koju i dalje voli, a druga da pokuša da zaustavi planove genijalnog, misterioznog i vrlo verovatno potpuno ludog Kvina.
Dobrim delom košmaran, još većim delom nalik na noćnu moru nekog ludaka – „Venis u podzemlju“ je pun aluzija na Danteov „Pakao“, Konradovo „Srce tame“, Dilejnijev „Dalgren“, Bardžisovu „Paklenu pomorandžu“, Baumovog „Čarobnjaka iz Oza“, Velsovo „Ostrvo doktora Moroa“, iz kojih štošta pozajmljuje, kako bi pozajmljeno uobličio u nešto još neobičnije od originala. Stil povremeno deluje nadrealistički, a motivacija likova (inače veoma zanimljivih) ponekad je nedovoljno uverljiva – što zaista ne smeta, već doprinosi nadrealnom tonu, kao da oko misterioznog Kvina oko koga se cela priča vrti ni stvarnost ni motivacija ne funkcionišu najbolje. Ni struktura romana ne deluje baš čvrsto, više podseća na anarhiju koju je pokrenuo Kvin i koja se dalje širi poput gangrene – što je, opet, u funkciji samog romana, tako da nije zaista mana.
„Venis u podzemlju“ je kratak, košmaran i izuzetno interesantan roman i kao takav ga preporučujemo svim ljubiteljima dobre literature.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com