Nagrada „Žanka Stokić“ pripala je Mileni Dravić – odlučio je žiri za dodelu priznanja namenjenog „glumačkoj ličnosti koja je obeležila pozorišni život Srbije svojom stvaralačkom zrelošću i bogatstvom glumačkog izraza“. Ova prestižna nagrada, čiji je prvi laureat Svetlana Bojković, ustanovljena je 2003. godine na predlog Mire Stupice. Dodeljuje je Narodno pozorište, a ove godine dobila ju je umetnica velikog glumačkog dijapazona, potvrđenog tokom dugogodišnje karijere u različitim medijima. Pre nekoliko godina, Milena Dravić je inače već izabrana za glumicu XX veka, a za oba priznanja preporučile su je mnogobrojne uloge na filmu i u pozorištu; Dravićeva je i dalje jedina glumica sa ovih prostora čije je ime upisano i u Svetsku antologiju glumaca.
Prvi put se na velikom platnu pojavila još kao gimnazijalka, 1957. godine, u filmu „Vrata ostaju otvorena“ češkog reditelja Františeka Čapa. Možda bi se njena karijera tom ulogom i završila da joj novu priliku nije pružila legendarna rediteljka Soja Jovanović, ponudivši joj ulogu u svom klasiku „Diližansa snova“. Potom je sve krenulo neumitnim tokom jedne velike karijere. Usledile su uloge u „Jutru“, „Prekobrojnoj“, „Sutjesci“, „Bici na Neretvi“, „Hasanaginici“, sve do „Bureta baruta“, „Nebeske udice“, „Bumeranga“ i „Zone Zamfirove“.
U poslednjih nekoliko godina izdvajaju se dve jako dobre i u publici omiljene pozorišne uloge ove glumice: u predstavama „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti“ i „Bokeški de-mol“. Izuzetna glumica, smirena u svojoj pojavi, Milena Dravić je pravi primer disciplinovanog umetnika koji bez straha ulazi u svaki novi posao. Ima istančan sluh za glumačke partnere, za reditelje sa kojima sarađuje, a veoma su retki oni s kojima saradnju nije ostvarila.
Jedna od naših najvećih zvezda već decenijama blista i „obraz uz obraz“ sa suprugom Draganom Nikolićem, a i umetnički i bračni sklad ovog para deo je nesvakidašnje priče o glumačkoj divi i jednom mitu…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com