Često iza književnih dela postoji skrivena priča o tome kako su nastajala, ili u slučaju koji ćemo opisati, kako su nestajala. Nedavno je u Velikoj Britaniji otkriveno pismo koje pokazuje da je jedan od najvećih engleskih romana „Doktor Džekil i Gospodin Hajd“, pisca Robert-a Louis-a Stevenson-a, izgoreo i ponovo morao da bude napisan. Ko ga je zapalio? Pa niko drugi, do pesnikova supruga Fanny Stevenson, koja je pročitavši muževljevo remek-delo smatrala da je u pitanju „gomila gluposti“. Tako je supruga poznatog pisca roman spalila, a jadni je Stevenson, u to vreme u dobroj meri invalid, teško oboleo od tuberkuloze i na kokainu koji mu je smanjivao bolove, morao da provede naredna tri dana grozničavo pišući ponovo svoju novelu od 30.000 reči. Svom srećom, i u takvom stanju je imao energije i dobro sećanje, pa je roman „podignut iz pepela“.
U roku od par nedelja, nova verzija je bila u štampi, a nedugo po objavljivanju roman je postao pravi bestseler. Zabeleženi su čak i slučajevi u kojima sveštenici koriste odlomke za svoje propovedi, a jedan od takvih primera se desio u crkvi Svetog Petra u Londonu. O ogromnom uspehu govore i piratska izdanja ovog romana na američkom tržištu. Ne zaboravimo, godina je 1885. i piraterija nije bila pojava koja je baš bila uobičajena. Uspeh dela je najzad izvukao bračni par Stevenson iz velikih i stalnih dugova, i po prvi put je ovaj par imao sredstava za udoban i lagodan život.
Baš nas interesuje šta je na sve to rekla hirovita gospođa Stevenson. To ne znamo, ali znamo šta je mislila o romanu neposredno pre njegovog spaljivanja. Dokaz koji je 24. oktobra otkriven javnosti je pismo koje je ona pisala muževljevom dobrom prijatelju, pesniku W. E. Henley-ju. Interesantno je i to da je ovaj porodični prijatelj, invalid sa jednom nogom, poslužio kao inspiracija za lik Long John Silver-a, junaka još jednog sjajnog Stevens-ovog romana, „Ostrva sa blagom“.
U pismu koje će se na aukciji kod Phillips-a pojaviti 17. novembra, Fanny Stevenson govori o romanu kao neuspešnom delu, koje nije vredno njenog supruga. Neki književni kritičari čak iznose tezu da je ona bila u pravu, i da prva verzija romana nije bila uspešna i kvalitetna kao drugi pokušaj. Inače ova je priča pisca dugo opsedala, do mere u kojoj supruga nije mogla da ga natera da se odmori i prestane sa pisanjem i razmišljanjem o svojoj neobičnoj priči. Napeta atmosfera, teška bolest supruga, veliki dugovi i život u siromaštvu su sigurno bili razlozi koji su suprugu učinili tako napetom, da bude u stanju da roman spali.
Ideja za ovaj roman je potekla iz noćne more poznatog pisca, koji je u trenutku kada ga je Fanny probudila rekao: „Zašto si me probudila? Sanjao sam tako dobru priču“. Iza pisca i njegove novele je ostala jedna misteriozna rečenica. Napisao ju je Stevenson, šaljući kopiju romana svome prijatelju i objašnjavajući lik g. Hajda, čudovišnog alter-ega koji se u romanu pojavljuje: „Izašao je iz dubina moje duše, gde čuva fontanu suza“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com