Drugi deo knjige „Blistavo i strašno“ (Shkelqim dhe tmerr) glumca Bekima Fehmiua promovisan je danas u Prištini.
Reditelj Bekim Ljumi ocenio je, u pozorištu u kome je jugoslovenski i svetski glumac napravio prve korake, da „Blistavo i strašno“ ima magijsku moć da se uspomene Bekima Fehmiua čitaju kao dokumentarni roman i da one predstavljaju dokument za „sadašnjost i budućnost dva naroda i dve zemlje“.
„Kada se jedna takva knjiga, bez obzira na duboku mržnju, predrasude, rat, neslaganja, nepoverenje i tragična nerazumevanja, izmedju Srba i Albanaca, čita bez opterećenja i na albanskom i na srpskom jeziku i kao takva, kroz biografiju jednog izuzetnog čoveka, prihvata i doživljava duhovno, ona od jednog autobiografskog književnog i umetničkog testamenta ima moć i mogućnost da postane i kulturni, politički i istorijski testament“, rekao je Ljumi.
On je ocenio da knjiga predstavlja priliku da se razume i spozna ne samo Fehmiuov život i umetnost već i okolnosti koje su oblikovale „njegov kreativni gen i umetnički zodijak“, jer je u njoj govorio o razlozima zbog kojih se povukao iz javnosti i o tome kako nije mogao da gleda kako su „kopali oči srpskim svetinjama poput Simonide u Gračanici ali ni osmogodišnjem albanskom dečaku u Požarevcu“.
On je dodao da je Fehmiu u knjizi pisao i o ljubavi, ali i avanturama sa nekim od zvezda svetske kinematografije, „a saradjivao je sa mnogima, poput Širli Mek Klejn, Ave Gardner, Klaudije Kardinale, Džona Hjustona, Dina De Laurentisa“.
Urednik izdanja na albanskom Anton Berishaj ocenio je da je knjiga „Blistavo i strašno“ sveobuhvatni model kulturnog pamćenja na Balkanu.
Glavni urednik i direktor izdavačke kuće „Samizdat“ Veran Matić ocenio je da je Fehmiu knjigom pokušao da učini ono što je najbolje mogao za zaraćene strane, pokušavši da ih upozna, „pošavši od logiče pretpostavke – da oni koji se poznaju teže povlače obarač“.
„Knjigom je poručio da jesmo i možemo biti povezani, da se možemo razumeti, da možemo i imamo za čim da žalimo, da imamo uspomene koje delimo, da ne moramo biti izgubljeni jedni za druge u prevodu, već naprotiv da prevodeći i razgovarajući jedni sa drugima gradimo bolju budućnost“, rekao je Matić.
Fehmiu se iz javnog zivota povukao 1987. godine zbog antialbanske propaganda, a nakon 14 godina, 2001. godine objavio je knjigu „Blistavo i strašno“. Nakon njegove smrti 2010. štampan je i drugi deo knjige, koji je upravo preveden na albanski, a promovisana danas u Prištini.
Knjiga „Blistavo i strašno“ predstavlja glumčevo sećanje na detinjstvo u Sarajevu, Skadru i Prizrenu i obuhvata period do 1954. godine. Druga knjiga govori o karijeri, ulogama koje su promenile istoriju domaće kinematografije, saradnji sa svetskim zvezdama, uspesima, emotivnim epizodama, ali i „zastrašujućoj drami na Kosovu, tenkovima, policijskom satu, rudarima Trepče, mitingašima na Gazimestanu“.
Za kritičare i istoričare filmske umetnosti Femiu je bio čovek koji je promenio istoriju jugoslovenske kinematografije. Bio je jedini glumac iz istočnoevropskih zemalja koji je snimao na zapadu gotovo dve decenije „probijajući gvozdenu zavesu sve do pojave Gorbačova i pada Berlinskog zida“.
Drugi deo knjige „Blistavo i strašno“ (Shkelqim dhe tmerr) glumca Bekima Fehmiua promovisan je danas u Prištini.
Reditelj Bekim Ljumi ocenio je, u pozorištu u kome je jugoslovenski i svetski glumac napravio prve korake, da „Blistavo i strašno“ ima magijsku moć da se uspomene Bekima Fehmiua čitaju kao dokumentarni roman i da one predstavljaju dokument za „sadašnjost i budućnost dva naroda i dve zemlje“.
„Kada se jedna takva knjiga, bez obzira na duboku mržnju, predrasude, rat, neslaganja, nepoverenje i tragična nerazumevanja, izmedju Srba i Albanaca, čita bez opterećenja i na albanskom i na srpskom jeziku i kao takva, kroz biografiju jednog izuzetnog čoveka, prihvata i doživljava duhovno, ona od jednog autobiografskog književnog i umetničkog testamenta ima moć i mogućnost da postane i kulturni, politički i istorijski testament“, rekao je Ljumi.
On je ocenio da knjiga predstavlja priliku da se razume i spozna ne samo Fehmiuov život i umetnost već i okolnosti koje su oblikovale „njegov kreativni gen i umetnički zodijak“, jer je u njoj govorio o razlozima zbog kojih se povukao iz javnosti i o tome kako nije mogao da gleda kako su „kopali oči srpskim svetinjama poput Simonide u Gračanici ali ni osmogodišnjem albanskom dečaku u Požarevcu“.
On je dodao da je Fehmiu u knjizi pisao i o ljubavi, ali i avanturama sa nekim od zvezda svetske kinematografije, „a saradjivao je sa mnogima, poput Širli Mek Klejn, Ave Gardner, Klaudije Kardinale, Džona Hjustona, Dina De Laurentisa“.
Urednik izdanja na albanskom Anton Berishaj ocenio je da je knjiga „Blistavo i strašno“ sveobuhvatni model kulturnog pamćenja na Balkanu.
Glavni urednik i direktor izdavačke kuće „Samizdat“ Veran Matić ocenio je da je Fehmiu knjigom pokušao da učini ono što je najbolje mogao za zaraćene strane, pokušavši da ih upozna, „pošavši od logiče pretpostavke – da oni koji se poznaju teže povlače obarač“.
„Knjigom je poručio da jesmo i možemo biti povezani, da se možemo razumeti, da možemo i imamo za čim da žalimo, da imamo uspomene koje delimo, da ne moramo biti izgubljeni jedni za druge u prevodu, već naprotiv da prevodeći i razgovarajući jedni sa drugima gradimo bolju budućnost“, rekao je Matić.
Fehmiu se iz javnog zivota povukao 1987. godine zbog antialbanske propaganda, a nakon 14 godina, 2001. godine objavio je knjigu „Blistavo i strašno“. Nakon njegove smrti 2010. štampan je i drugi deo knjige, koji je upravo preveden na albanski, a promovisana danas u Prištini.
Knjiga „Blistavo i strašno“ predstavlja glumčevo sećanje na detinjstvo u Sarajevu, Skadru i Prizrenu i obuhvata period do 1954. godine. Druga knjiga govori o karijeri, ulogama koje su promenile istoriju domaće kinematografije, saradnji sa svetskim zvezdama, uspesima, emotivnim epizodama, ali i „zastrašujućoj drami na Kosovu, tenkovima, policijskom satu, rudarima Trepče, mitingašima na Gazimestanu“.
Za kritičare i istoričare filmske umetnosti Femiu je bio čovek koji je promenio istoriju jugoslovenske kinematografije. Bio je jedini glumac iz istočnoevropskih zemalja koji je snimao na zapadu gotovo dve decenije „probijajući gvozdenu zavesu sve do pojave Gorbačova i pada Berlinskog zida“.
Knjiga će sutra biti promovisana i u Prizrenu.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com