Svečanom otvaranju Velike škole prisustvovali su svi sovjetnici, kao i mitropolit. Prisutne glavare i mlade velikoškolce pozdravio je Dositej. Njegove reči upućene prisutnima danas se mogu pročitati u muzeju: "Od vas će se sva nacija naša prosvetiti i na svako dobro nastaviti, zato vi ćete biti s vremenom narodni poglavari, sudije i upravitelji i od vas će zavisiti sve opštenarodno blagopolučije, čest i slava… Bog preblagi izbavlja zemlju našu i ljubimo otečestvo od sužanjstva turskoga, a mi valja da se staramo da izbavimo dušu našu od sužanjstva duševnoga, to jest od neznanja i od slepoće uma."
U toj prvoj "velikoj" školi svi učenici su učili u jednoj prostoriji, a i sve predmete u jednom razredu predavao je samo jedan profesor. Najpre je to bio Ivan Jugović. Govorio je ili čitao đacima iz svojih rukopisa (udžbenika nije bilo) ono što je trebalo da znaju. Posedovao je lepo obrazovanje (završio je pravo u Pešti) i, kao i Dositej i Mušicki, i on je bio poliglota. U školskom programu (škola je bila trogodišnja) glavni predmeti su bili – prema Vukovom svedočenju – istorija svih naroda od postanka sveta do našeg vremena; geografija celoga sveta; statistika sviju država; prava, nešto malo fizike, kako se pišu pisma. Predavano je na srpskom jeziku "kako je koji učitelj znao".
Pored toga, od obaveznih predmeta tu su bili i moralne pouke, crkveno pojanje i vojno vežbanje. Dosta pažnje poklanjalo se i istoriji stare Grčke, njenim državnicima, folozofima i junacima. Na njihovim primerima razvijalo se kod učenika i srpsko rodoljublje. Iako je kratko trajala (do propasti ustanka 1813), ova prva srpska viša školska ustanova imala je veliki značaj u daljem razvoju prosvete i školstva. Danas ona zrači kao svetionik u modernoj istoriji Srbije, njene kulture i prosvete.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com