BEOGRAD – Nastavak antologijskog filma „Munje“ Radivoja Raše Andrića pod nazivom „Munje opet!“ premijerno je prikazan u MTS dvorani uz prisustvo većeg dela glumačke i autorske ekipe.
Novi film je zapravo zbog ogromnog interesovanja imao sinoć dva termina u bivšem Domu sindikata, a takođe i dve projekcije u bioskopu Cineplex Galerija Belgrade, u Beogradu na vodi, koje su takođe bile brzo rasprodate.
Publika se veoma uželela da vidi na velikom platnu tandem koji je veoma zavolela pre 23 godine – Sergeja Trifunovića i Borisa Milivojevića, kao i Nikolu Đurička, koji je ovde, kao i u prvom delu, gotovo „ukrao šou“.
Na samom početku filma stoji natpis „Za Glogija“, jasna posveta Nebojši Glogovcu, koji je podario izvanrednu ulogu komičnog policajca u prvom delu filma, ali nas je nažalost iznenada napustio početkom 2018. godine.
Reditelj Andrić i scenarista Srđan Anđelić proizveli su siguran hit koji će verovatno biti jedan od najgledanijih ostvarenja ove godine, jer sadrži sve sastojke za osvajanje masovne publike – širu lepezu akcije, dinamike, humora, kolekciju voljenih i odličnih glumaca na jednom mestu.
Kako je režiser najavio uoči premijere, drugi deo hit filma nudi slojevitiju, sadržajniju i zamršeniju priču i zaplet, i bio je u pravu, jer su se autori zaista potrudili da nadoknade skromniju radnju izvornika, te uveli veći broj likova, i spajali ih u komične situacije.
Glavni junaci Pop i Mare kao da su ostali zamrznuti u vremenu od pre dve decenije, jer su i dalje u priličnom stagniranju, nemaju posao, žive od danas do prekosutra, nisu se osamostalili, svako živi sa svojom majkom, te su odmah glumci udahnuli taj duh i atmosferu prvih „Munja“.
Reditelj filma u dosadašnjoj karijeri sa scenaristima je voleo da stvara priče o sličnim likovima, uslovno rečeno zgubidanima, koji odbijaju da odrastu, dakle imaju uveliko taj sindrom modernog Petra Pana, što je auditorijumu bilo simpatično u rado gledanim ostvarenjima „Tri palme za dve bitange i ribicu“ (1998) i „Kad porastem biću Kengur“ (2004).
Sa novim „Munjama“ Andrić odlazi nekoliko koraka unapred, u kontekstu bogatstva sadržaja i galerije likova, pri čemu spaja „staru“ gardu glumaca sa novim nadama koje su tek sada stasavale, udaljeni od originalnog filma.
Junaci odlaze u Beč na proslavu mature, a njihov konkurent Gojko Sisa je postao navodno uticajan i uspešan muzički producent, sve što su oni želeli da budu, tako da su sada zavidni, ali imaju motiv – da vrate svoju kasetu hit pesme, koju im je protivnik ukrao i miksovao pesmu za fatalnu muzičku zvezdu Milu Silu.
To bi bio samo ukratko zaplet, osnovna potka od koje se dalje razvija radnja, sa njom i likovi, a zanimljivo je bilo gledati lokaciju – Beč u svojoj lepoti i uživanju u poseti, tako da je reditelj osmislio jednu vrstu filmske razglednice, uz montažnu sekvencu koja ilustruje estetiku ovog romantičnog grada – svetske metropole.
Stilizacija filma odlazi u pravcu i akcione komedije, odnosno upliva u krimi zaplet, zahvaljujući negativnom liku kojeg tumači Dragan Marinković Maca, i tu se pomalo osećaju reference na stvaralaštvo britansko-američkog reditelja Gaja Ričija i njegovih prvih radova („Dve čađave dvocevke“, „Sneč“), gde se prepliće humor sa borbom dobra i zla.
Autori su neizbežno pravili reference na prvi deo kultnog filma, uz kratke pojave upečatljivih likova (pisac Svetislav Basara, reditelj Milutin Petrović), na veliko odobravanje publike, a da ne bi sve ličilo na original, priča se odvija u drugom pravcu, gde je težište na rivalstvu dvojice junaka i negativca Gojka, koji je uspeo u svetu, za razliku od njih koji su ostali na istom.
Upravo je Nikola Đuričko svakako najupečatljiviji u svom liku, skoro da krade svaki kadar u kome se pojavi koliko dominira, te je istisnuo mnoge u ovoj priči.
Opet, u beskrajno komičnoj ulozi koju je znatno zrelije dočarao u drugom delu koliko god da je zablistao, zanimljivo da se onda Đuričko negde pomalo „gubi“ u drugoj polovini filma, jer dolazi do nekih naglih promena, gde se njegova aktivnost pretvorila u pasivnost i poraženost.
Veliko je osveženje videte Đurička opet u toj parodiji od anti-junaka, posebno što je on uveliko sa porodicom u Americi, gde gradi karijeru, te je bio zapažen u četvrtoj sezoni popularneTV serije „Stranger Things“ u produkciji giganta „Netflix“.
Ovim filmom je još više jasno koliko nedostaje srpskoj kinematografiji, a neko vreme nismo gledali ni Sergeja Trifunovića na velikom platnu, od melodrame „Ajvar“ (2019) rediteljke Ane Marije Rosi. Bio je zato prisutan u raznim odabranim TV serijama kao – “Dug moru” (prva sezona, 2019), “Vreme zla”, “Žigosani u reketu”, mini serijal “U zagrljaju Crne ruke”, “Složna braća – The Next Generation”, “U klinču”, i ovde je učinio svoj povratak u bioskop na velika vrata, sa znatno boljom interpretacijom i aktivnijom ulogom nego u prvom delu.
Uz njih dostojno svoje role ponavljaju Boris Milivojević i Maja Mandžuka, i efektno im se pridružuje najnovija generacija mladih nada dramskih umetnika – pre svega glumice Miona Marković, kao fatalna pevačica trep žanra Mila Sila, Ivana Zečević, dok su komične bravura bile rezervisane i za uvek urnebesnog Miloša Đorđevića.
Ostale uloge tumače – uvek standardna u svom manirizmu – Jelisaveta Seka Sablić, Marko Pavlović, Ivana Šćepanović, Ivana Vuković, Bojan Veljković, Zlatija Ocokoljić, Nikola Vujović, Stojša Oljačić, kao i reper Ivan Ivanović Đus.
Zanimljivo je da se nakon duže pauze vratio reditelj Radivoje Andrić, jer je režirao hit film “Leto kada sam naučila da letim”, prema istoimenom romanu Jasminke Petrović, koji je sa 200 000 gledalaca bio apsolutni šampion u bioskopima tokom 2022. godine.
Od 30. marta film „Munje opet“ će krenuti u redovnu bioskopsku distribuciju širom zemlje, u Novom Sadu i Nišu stiže 1. aprila, onda dan kasnije će biti prikazan u Kragujevcu.
Međutim, put budućeg hit filma se tu ne završava, jer onda sledi region: Banja Luka (05.04.), Podgorica (08.04.), a kako je sniman u Beču, i u ovom glavnom gradu Austrije će imati svoj bioskopski život od 20.04., i onda će ga gledati i publika u Nemačkoj, Švedskoj, Francuskoj, Švajcarskoj.
Pored duhovite priče, ovaj budući hit je takođe opet pun muzike, jer su i poslednje scene i sekvence kao jedna ogromna visokobudžetna žurka, dugačak video spot i simpatična “papazjanija” puna dinamike i akcije.
Muzika se prilagodila novom neoizbežnom trendu trepa koji vlada scenom, tako da su potpisani kao autori – Prti Bee Gee & Kojot, Vizelj, Coby, Sitzpinker, Sasha, Jarboli, Baby Motorolola i mnogi drugi.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com