U The Chrysler Museum of Art, Norfolk, Virdžinija, otvorena je izložba američkog fotografa James-a Abbe-a. Poslednjih godina se skoro potpuno zaboravljen rad ovog značajnog stvaraoca ponovo otkriva, a prva u nizu izložbi je upriličena 1996. u Velikoj Britaniji.
Postoje svedočanstva o tome da su mnoge velike filmske zvezde tražile isključivo James-a kada su htele izradu svojih portreta. Jedna od njih je i velika Lillian Gish. Tokom „20-tih i „30-tih godina, američki fotograf se nalazio u Evropi gde je slikao poznate državnike, između ostalih i Hitlera, Musolinija i Staljina. Za ime James-a Abbe-a se vezuju i prvi foto-eseji, mnogo pre pojave časopisa „Life“. Ipak je James, koji je samog sebe nazivao fotografom-skitnicom, danas u velikoj meri zaboravljen.
Upravo zbog njegovog načina života bilo je teško sakupiti građu za izložbu. Mnoge fotografije i negativi su jednostavno izgubljeni u Evropi, gde su ostali jer James, vraćajući se u SAD, nije imao novaca za poštanske usluge. Dodatno je situacija iskomplikovana mnogobrojnim naslednicima njegovih radova. James se ženio 4 puta, a njegovi potomci su raštrkani po čitavom svetu.
Posetioci na izložbi mogu da vide 125 crno-belih fotografija na kojima se nalaze sjajni portreti mnogih poznatih ličnosti, kao što su Čarli Čaplin, Meri Pikford, Daglas Ferbenks, Me Vest i Rudolf Valentino.
Značajni, ali zaboravljeni fotograf, je rođen u Mejnu, da bi se uskoro njegova porodica preselila u mesto Newport News, gde je fotografov otac otvorio knjižaru. Na sinovljev nagovor (James Abbe je tada imao 12 godina) uzeo je licencu od firme KODAK i započeo i sa prodajom foto-opreme i razvijanjem filmova.
Već tada započinje James-ova karijera, tako što dečak slika bojne brodove u luci, a zatim fotografije prodaje kao razglednice. Jedna od njih je postala veoma poznata, pošto je uslikani brod potopljen u špansko-američkom ratu.
Godine 1911. James se seli u Lynchburg, gde radi fotografije za školske godišnjake. Jedna od tih fotografija je privukla pažnju poznatog časopisa „Vanity Fair“, ali nije objavljena zbog protivljenja direktora koledža. Naime, snimljena je devojčica na času baleta, ali je problem bio u tome što su joj se videla – kolena.
Dalji put odvodi fotografa u Njujork, gde je bio prvi fotograf koji je snimao glumce u kostimima, prisustvujući probama. Zatim Holivud gde je postao omiljeni fotograf mnogih filmskih zvezda.
Neumorna skitnica putuje po čitavom svetu počev od 1922. godine. Snimao je Španski građanski rat, dešavanja u Rusiji neposredno posle revolucije, bio jedini fotograf-svedok meksičkog građanskog rata, fotografisao Hitlera i Staljina.
Iz Evrope se vraća 1937. godine zbog narastajućih tenzija, da bi u San Francisku počeo da se bavi i poslom radio-voditelja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com