Italijanski reditelj Mateo Garone, gost 9. Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala „Kustendorf“, istakao je danas da taj festival ima veoma snažan identitet i podseća ga na festivale na koje je išao sa svojim ocem, pozorišnim kritičarem.
„Razlog zbog koga mi se sviđa Kustendorf jeste što je jedinstven. Kao što je važno biti svoj kada praviš film, tako je značajno i za festival da bude drugačiji. Ono što je najznačajnije kod Kustendorfa jeste to što svi, koji tu borave, očigledno vole film“, naglasio je Garone.
„Kustendorf me podseća na festivale na kakve sam išao sa svojim ocem koji je bio pozorišni kritičar, a podseca me i na festival u Torinu gde sam bio sa svojim prvim filmom“, dodao je Garone, koji drugi put boravi u Drvengradu.
Autor filmova „Gomora“, „Rijaliti“ i novog „Priča nad pričama“ održao je radionicu za studente i mlade autore, kojima je preneo svoje iskustvo.
„Trudio sam se da budem što konkretniji i to sam im govorio, ne da bi se ponašali kao ja, već da pronađu svoj put. Možda im moje iskustvo pomogne u tome. Ove godine sam poveo svog brata koji ima 22 godine i želi da se bavi filmom, jer ovde ima mnogo mladih autora njegovog godišta i susret sa njima može mu značiti“, objasnio je Garone.
Italijanski režiser smatra da nije lako pronaći svoj jedinstven pristup snimanju filma, da je to povezano sa talentom, strašću, ali je takođe važno imati ljude koji će vas učiti na pravi način, dati vam elemente za ravoj jedinstvenog stila.
„Ponekad se u italijanskim školama trude da uguše osobenosti svakog pojedinačnog mladog stvaraoca i sve ih izjednačiti. To je najopasnija stvar koja se može desiti, po mom mišljenju“, naglasio je Garone.
On kaže da je snimati film teško isto kao naslikati sliku ili napisati knjigu, i takođe opasno.
„Ako ste studirali istoriju umetnosti, znate zašto je opasno. Mnogo velikih umetnika tokom istorije se ubilo, poludelo, tako da je opasno baviti se umetnošću, ali za mene je to i najbolji posao. Ustvari ja to ne dožiljavam kao posao, već kao nešto što volim“, naglasio je Garone i dodao da je uprkos velikoj konkurenciji, moguće pronaći svoje mesto ako ste iskreni i volite to što radite.
Tokom snimanja svog novog filma „Priča nad pričama“, koji je prikazan na otvaranju „Kustendorfa“, Garone, kome je vizuelni aspekt filma vrlo bitan, sve vreme je pred svojim očima imao Gojine slike, koje oseća veoma bliskim.
„Volim te slike jer kombinuju fantastično i realistično, na njima se istovremeno vidi ironija, tragedija, humor. Mislim da će Gojina dela biti značajna i za moje naredne filmove”, istakao je reditelj, koji se nekada bavio i slikarstvom.
Poredeći film „Priča nad pričama“ sa svojim prethodnim ostvarenjima, Garone je objasnio da je zbog specijalnih efekata i pošto nije snimao po sekvencama, imao manje slobode za improvizaciju nego ranije.
„Kada snimam u sekvencama mogu da improvizujem, proveravam scenario sa glumcima, menjam, ne dušu priče, već način njenog razvoja. Ovoga puta sam imao velike zvezde (Vensan Kasel, Selma Hajek, Tobi Džons) i bilo je nemoguće snimati po sekvencama. Snimao sam i na engleskom jeziku što je bio izazov. Film je mnogo klasičniji, jezik je mnogo čistiji“, kaže Garone.
Naglašava da sve njegove filmove povezuje fantstična dimenzija.
„U prethodnim filmovima sam kretao od realnosti i pokušavao da je uzdignem na nivo fantastike, u poslednjem sam radio suprotno – pokušao sam da magične priče učinim realističnijim“, precizirao je rditelj.
On je rekao da kada razmišlja o filmu koji je snimio pre skoro 15 godina, vidi da je to zapravo bila moderna bajka Đanbatiste Bazilea, autora iz 17. veka čije je bajke adaptirao u filmu „Priča nad pričama“.
„U njemu je bilo svega što čini dobru priču poput Bazileovih. Dakle, postoji konekcija između mog prvog i poslednjeg filma, ali izgleda da samo ja vidim tu vezu”, zaključio je Garone.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com