Pre 105 godina umro je jedan od najznačajnijih ruskih novelista, pripovedača i dramskih pisaca Anton Pavlovič Čehov, čije su drame "Galeb", "Višnjik", "Ujka Vanja", "Tri sestre" i "Ivanov" i dan-danas aktuelne i rado igrane širom sveta. Čehov je po profesiji bio lekar i smatrao je da je čovekova duša jedna od najvećih tajni koju treba odgonetnuti. Slavni francuski reditelj i teatrolog Žan Luj Baro pisao je da su za njega u Čehovljevim dramama najvažnije napomene, tj. pauze koje postoje u njima. Od tih Čehovljevih pauza nastaje lom u ušima, prema Baroovim rečima.
Pored dramskog, Čehov se bavio i drugim oblicima pisanja. Bio je i neponovljivi pripovedač. U svojim pričama stvarao je jedinstvenu atmosferu koja je bila jedinstvena slika jednog vremena, postala univerzalna baš zbog toga što se može doživeti i kroz smeh i kroz suze. U književnoj kritici je dosta često mišljenje da Čehov tokom života nije smogao snage da napiše roman. I sam pisac je rekao: "Ne umem da pišem veće stvari". Međutim, pamti se ocena koju je Tomas Man dao Čehovljevim pripovetkama: "Snaga genija može se sabiti i u orahovu ljusku".
Gde god da je boravio tokom života, Čehov je sadio mladice – u Melihovu, na Jalti, u Moskvi. I otvarao biblioteke. Umro je u 44. godini od tuberkuloze, 1904. godine u Badenvajleru u Nemačkoj.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com