BEOGRAD – U Klubu – knjižari – galeriji Glasnik danas je predstavljena autobiografska knjiga „Gorštačka elegija“ Dž. D. Vansa, o kojoj su i govorili Milan Đurić, prevodilac izdanja, i Petar V. Arbutina, izvršni direktor Glasnikovog Sektora za izdavanje knjiga.
Knjiga čiji je podnaslov „Memoari o porodici i kulturi u krizi“ Vans je napisao pod pseudonimom dok je njegovo kršteno ime Džejms Donald Boumen.
O knjizi autor je napisao da je „to istinita priča o negovom životu i zato piše ovu knjigu je hoću da ljudi znaju kakav je osećaj gotovo dići ruke od sebe i zašto biste to mogli da učinite“.
„Želim da shvate šta se dešava u životima siromašnih i kakav psihološki uticaj duhovno i materijalno siromaštvo imaju na njihovu decu. Hoću da ljudi razumeju ‘američki san’ kakav smo doživeli moja porodica i ja“ zapisao je autor.
Knjiga čiji je originalni naslov „Hilbili elegija“ prema rečima prevodioca Đurića „donosi autentičnu priču sta se događa u životima pravih ljudi kada ekonomija propada“.
Pisac je jedan od retkih iz sredine iz koje je potekao da je uspeo da diplomira pravo i to na uglednom univerzitetu Jejl i njegovi susedi u zavičaju na američkom Srednjem zapadu sada ga smatraju za „genija“.
On u predgovoru tvrdi da nije nikakav genije i da ono što je on ostvario može svako, ali sredina u kojoj živi nije naklonjena podsticanju uspeha, iako svi očekuju da im se ostvari „američki san“.
Vans (31 godina) je američki autor poznat upravo po ovom svom delu, koje, prema rečima irednika Arbutine, „govori o vrednostima stanovništva područja iz koga je potekao, o odnosu prema društvenim problemima i odrastanju u njegovom rodnom gradu, a njeno objavljivanje pratile su različite reakcije i ocene javnosti“.
Knjiga je bila, dodao je Arbutina, na listi najprodavanijih 2016. i 2017 i prema pisanju Njujork tajmsa i među finalistima konkursa za Dejtonsku književnu nagradu, a posebnu pažnju publike i medija privukla je tokom izbora u SAD 2016, kada je okarakterisana i kao svojevrsni „prozor u belu radničku klasu“.
U uvodu knjige autor piše da „statistike govore da klince poput njega čeka nevesela budućnost – ako budu imali sreće, izbeći će socijalnu pomoć; ako je ne budu imali, umreće od preterane doze heroina, kao što se samo prošle godine desilo desetinama njih u mom rodnom gradiću“.
„Bio sam jedan od tih klinaca s neveselom budućnošću. Zamalo da me izbace iz srednje škole. Zamalo da popustim pred dubokim gnevom i srdžbom, usađenim u svakoga oko mene. Ako sam u sebi imao nekakvih talenata, gotovo da sam ih protraćio dok me šačica dragih ljudi nije spasla“, priznao je Vans.
„Hoću, istakao je Vans, da ljudi razumeju ‘američki san’ kakav smo doživeli moja porodica i ja. Želim da shvate kako se zaista osećate kada se uspinjete. I hoću da ljudi razumeju nešto što sam naučio tek nedavno: da i nas, kojima se dovoljno posrećilo da proživimo ‘američki san’, demoni života koje smo nekad ostavili za sobom proganjaju i dalje“.
Značaj ove knjige, prema mišljernju Arbutine, je što je autentična i veoma se kritički odnosi prema situaciji u SAD i pokazuje kako se menjaju ljudi kada se promene uslovi života oko njih.
Za prevodioca Đurića vrednost ove knjige je što nije isključivo američka, već se bavi globalnim temama, posebno o životu kakav moraju da vode oni koji su ostali bez posla zbog raspada sistema u kome su živeli generacijama, kao bela radnička klasa.
On je uveren da se SAD neće moći vratiti svoji idealima i starim vrednostima već će biti primorane da slede globalne trendove.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com