BEOGRAD – Gošća nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bila je rediteljka Ana Grigorović koja je govorila o operi „Snežana i sedam patuljaka“ čije je premijera 12. juna na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu.
Grigorović je rekla da je „Snežana i sedam patuljaka“ opera za decu ali da može biti zanimljiva i roditeljima pošto je napravljeno žanrovsko iskoračenje u malo savremeniju komediju.
„Pratimo siže priče Braće Grim kao što je pratio i kompozirtor Dragan Karolić, ali smo ubacili dosta humorističkih momenata. Naprimer lik naratora, koji prepričava priču i pravi vezivno tkivo između događaja, mi smo pretvorili u lik Ogledala“, rekla je rediteljka.
Grigorović je istakla da je uzbudljivio kad se radi za decu zato što nemaju pozorišne konvencije i „neće da tapšu ako im je dosadno i neće da reaguju ako misle da je predstava slaba“.
„Dobra predstava za decu je dobra i odraslima. Pored praćenja radnje želeli smo da obradimo temu šta znači starenje. Imamo Kraljicu koja je ostarila i Snežanu koja je njena pastorka. I samim tim što mora da prihvati svoju starost to je poruka važan za decu i za dosta odraslih“, istakla je Grigorović.
Ideja o operi kao elitističkoj umetosti je strana Grigorović koja smatra da „danas opera ne može da funkcioniše samo sa publikom koja je za nju školovana“.
„Približavanje opere deci stvara novu publiku“, naglasila je Grigorović koja sa svojom organizacijom Opera lab razvija projekte da se savremene opere ili klasike u skraćenim izdanjima izvode u alternativnim prostorima.
Prema njenim rečima, tako je „Karmen“ izvedena u Dorćol placu, gde je „došlo dosta mladih ljudi“, a u planu je za septembar „Plašt“ na beogradskom Splavu 2044.
Grigorović očekuje da će opera preživeti zahvaljujući upotrebisavremenih sredstava, kao što su projekcije i tehnološki izumi, ali i „otvaranjem ka žanrovskim pomeranjima“.
„Opera kakvu smo navikli klasična u velikim kućama ima sve manje publike, to je moj subjektivni osećaj“, primetila je Gligorović.
Napomenuvši da u nacionalnim teatrima treba očuvati klasično postavljene opere poput „Travijate“, Grigorović je dodala da s druge strane treba promišljati „kako upotrebiti sve više tehnologija i savremenih sredstava koji mogu biti jako uzbudljivi“.
Prateći poslednjih godina rad velikih svetskih operskih kuća Grigorović je primetila da većina njihovih predstava nisu klasici, i uključuje se jako puno drugih vrsta secenskih spektakala.
Prema njenim rečima, u jednom izvođenju opere „Akhenaten“ se koristi ansambl žonglerra „što je jako uzbudljivo mešanje cirkuske i operske umetnosti, što je neka vrsta novitetea“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com