U ovoj rubrici je već bilo govora o najvećoj književnoj manifestaciji na svetu, Frankfurtskom sajmu knjiga. Prilog o prodoru novih tehnologija u svet pisane reči naći ćete ovde. Osvrnimo se sada, posle „elektronskih“ zbivanja na „najvećem književnom vašaru“, i na ponudu „staromodnih“ izdavača.
Naravno, u Frankfurtu je bio i nezaobilazni Harry Potter. Organizatori sajma su odali priznanje ovom književnom junaku, malom čarobnjaku, kroz čije avanture je vaspitavana čitava jedna generacija mladih čitalaca. Po oceni publike i kritike, J. K. Rowling, pisac – tvorac popularnog lika i njegovih avantura, je izazvala nezapamćeno interesovanje čitalačke publike. Činjenice govore same za sebe: četvrti nastavak enormno popularnih Herijevih avantura je u Nemačkoj doživeo tiraž od milion primeraka, a samo u toku prvog dana prodaje je razgrabljena polovina ovog izdanja! Interesovanje za roman „Heri Poter i Vatreni pehar“ ne jenjava, a prema prvom nastavku sage o malom čarobnjaku se u Holivudu snima i film, koji će, sasvim sigurno, predstavljati glavnu konkurenciju „Gospodaru prstenova“, rađenom prema slavnom delu omiljenog Tolkina, čija se premijera takođe očekuje sa nestrpljenjem.
Iz sveta fantastike u svet votke i politike! Veliko interesovanje su izazvali i memoari bivšeg ruskog predsednika, Borisa Jeljcina. Boris je u Frankfurt doputovao sa štivom koje detaljno obrađuje sva politička poglavlja njegovog šefovanja, ali i poroke koji bivšem šefu nisu bili strani. Između ostalog, Jeljcin opisuje i kako je lečio svoje poslovne frustracije izrasle iz velikih dilema pred kojima se kao „prvi čovek“ Rusije nalazio: „lek“ je pronalazio u velikim količinama votke i ludačkoj vožnji kolima u pravcu stabala pokraj puta koja je izbegavao u zadnji čas. Na nemačkom štandu je Boris Jeljcin uspeo da kaže da mu je Nemačka posebno draga i da uvek rado dolazi u nju.
Svojim prisustvom sajam je uveličala i žena za koju je Džordž Lukas izjavio da je najmoderniji reditelj XX veka. Leni Riefenstahl (na slici), poznata po filmovima snimanim za potrebe nacističke propagande, predstavljala je monografiju o sebi, izašloj iz pera Taschen-a Verlag-a. Prezentacija je bila propraćena kratkim filmom koji sadrži najbolje scene iz njenih filmova, snimke nacističkih povorki, ali i njene najnovije radove nastale na putovanjima po Africi. Oko 400 prisutnih novinara je postavljalo provokativna pitanja o saradnji sa Hitlerom i nacističkim režimom, a Leni se oštro branila, izjavljujući da je 90% priča o njoj čista izmišljotina novinara i medija. Tvrdila je da je saradnja sa nacistima trajala samo 7 meseci, ali na kraju nije izdržala, priznavši da proklinje dan kada je upoznala Hitlera.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com