Konačno ljubav smelost će mi dati; da otkrijem ti muke; kakvi dani behu mi, kakve godine i časi… glumac Nikola Rakočević u ambijentalnom prostoru kluba „Petak” u Lominoj ulici izvodi svoju monodramu „Laura, molim te” inspirisanu upravo stihovima Frančeska Petrarke koje je nadahnuto stvarao u svojoj zbirci „Kanconijer”.
A ta zbirka do današnjih dana važi za jednu od najuticajnijih u svetskoj književnosti uopšte. Naredno izvođenje monodrame „Laura, molim te” očekuje se u sredu 17. maja.
Nikola Rakočevića, zvanično jedan od deset najboljih glumaca Evrope, upustio se sa svojim saradnicima u ovo neobično pozorišno istraživanje sa namerom da odgovori na pitanja: „Kako danas, posle sedamsto godina izgleda lirski subjekt? Kakav je on? Kakva je Laura? I šta je sa ljubavlju danas?
Koncept, tekst i muziku monodrame „Laura, molim te” potpisali su Milan Mrđa i Slobodan Boban Đurić, a Nikola Rakočević koji je potpisao i režiju, glumi glavnog junaka Mala, odnosno lika koji u današnje vreme digitalnog otuđenja, samoće, usamljenosti prolazi kroz lični pakao zaljubljenosti, razuma, strasti i sumnje u svojoj sobi.
– Zbirka pesama Milana Mrđe koju je pisao po ugledu na Petrarkinog „Kanconijera” zapravo je bila polazna osnova monodrame „Laura, molim te”. On je pisao o mladiću danas koji peva, odnosno piše pesme nekoj svojoj Lauri. Kroz te stihove, pesme prikazan je odnos između muškarca i žene, u kontekstu vremena u kojem žive. E, od tog materijala je trebalo napraviti tekst, tačnije dramu. Dugo smo razmišljali kakav bi trebalo da bude taj mladić budući da smo pričali o Petrarki i njegovoj ljubavi koja je bila platonska. Petrarka nije imao direktan odnos sa Laurom, a napisao je toliko pesama o njoj. Laura je postala lirski subjekt, donela je promene u svetskoj književnosti, a Petrarka postao uzor mnogim pesnicima, kaže za „Politiku” Nikola Rakočević i objašnjava ko je zapravo ovaj njegov scenski junak:
– Mala sam pokušao da smestim u današnje vreme. U kontekstu te ideje nametnulo se pitanje šta je narodni jezik? Shvatili smo da je to zapravo internet, Fejsbuk. Da je to apsolutni narodni jezik, nešto protiv čega ljudi imaju otpor, posebno pojedinci koji poštuju umetnička dela u čijem stvaranju i sami učestvuju.
Kroz monodramu „Laura, molim te” pokušali smo da ispratimo ideju usamljenog mladića koji šalje poruke određenoj gospođici preko Fejsbuka i pokušava da ostvari ljubavnu vezu preko ove društvene mreže. Koliko je to realno, koliko nije? Zaključak je u svakom slučaju da je čoveku ljubav neophodna. Da jednostavno mora da postoji odnos između muškarca i žene, u protivnom neće nas biti.
Pored Šekspirovog Klaudija sa kojim se pre nekoliko dana u predstavi „Hamlet” poklonio bečkoj publici na sceni Folksteatra u Beču, ali i junaka koje tumači na matičnoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta: Vasilija Nikolajeviča Žadova u „Unosnom mestu”, Raskoljnikova u „Zločinu i kazni”, Rodriga u „Otelu”, Rakočeviću je bio poseban izazov da se ogleda u žanru monodrame.
– Proces je bio čudan i potpuno drugačiji od svega što sam do sada radio, ali mi je zato sa druge strane bilo dragoceno da se preispitam kao umetnik. U slučaju monodrame glumac mora da upotrebi sav svoj talenat i više od toga da bi zadržao pažnju publike. Pre toga moraš da imaš jasnu ideju šta želiš da postigneš sa tim tekstom, i šta želiš da kažeš. U slučaju monodrame „Laura, molim te” želeli smo da proverimo koliko je internet problematičan, ali i da pokažemo da je ljubav nešto što apsolutno može da promeni i pomeri stvari.
Ljudi su, primećuje Rakočević, sami po sebi lenji, prepuštaju se stvarima, događajima oko sebe, tako da nije samo internet kriv što smo usamljeni, otuđeni. Sami po sebi smo sve inertniji, lenji da ulazimo u odnose, da prevazilazimo svoje mane i nedostatke i da prihvatamo sebe i druge. U toj lenjosti prihvatamo da budemo sami i usamljeni, da zadovoljavamo sebe određenim instant digitalnim stvarima.
Rođeni Kragujevčanin, Nikola Rakočević rano se otisnuo u svet glume. Svoj umetnički put krčio je temeljno ostavivši trag kako na pozorišnoj sceni, tako i na filmskom platnu. Njegov talenat zapazili su i van granica naše zemlja, pa mu je 2014. godine u Berlinu uručeno i vredno priznanje „Zvezda u usponu”.
– Imao sam sreće. Mnoge moje kolege i pored velikog talenta su odustale od glume i bave se nekim sasvim drugim poslovima. Svestan sam toga. Rođen sam u zemlji u kojoj jesam, u vremenu koje živimo svi mi i ne ostaje mi ništa drugo nego da dam sve od sebe da istrajem u ovom poslu. Glumom ću se baviti dok budem imao motiva, poziva za saradnju. Kada toga ne bude moraću da se bavim nekim drugim zanimanjima. Srbija je rasadnik darovitih glumaca. Jovana Gavrilović je trenutno velika mlada zvezda. Miloš Biković, Andrija Kuzmanović, Petar Strugar, Nina Janković… glumci koji su igrali u filmu „Montevideo” postali su velike zvezde, pored svih ovih koji su uveliko osvojili zvezdano nebo: Nebojša Glogovac, Dragan Mićanović, Vojin Ćetković, Nikola Đuričko… tvrdi Rakočević.
(Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com