Baletski igrač i koreograf Miloš Isailović priprema predstavu „Stranac“ sa sedam igrača, u koprodukciji Nacionalne fondacije za igru Aje Jung i Hartefakt fonda.
„Predstava je nastala iz mog ličnog iskustva iz detinjstva i želim da nateram sve koji će gledati predstavu da odgovore na sva sadašnja pitanja ili pitanja za budućnost pronađu u detinjstvu jer mislim da sve leži u odgoju i kući u kojoj smo odrasli“, rekao je Isailović.
On je precizirao da se u predstavi bavi grupom dece koja žive u stambenoj zgradi i koji se kreću kroz život i odrastanje pod uticajem porodice na istom spratu na kome i oni žive.
„Ta porodica im je u neku ruku uzor, ali i izaziva strah i predstavlja nešto što oni ne bi voleli da dožive u budućnosti. Priča prati jednu porodicu koja je u isto vreme i funkcionalna i disfuncionalna i pokazuje kakav uticaj ona ima na decu“, rekao je Isailović.
Ideju za predstavu, kako kaže, pronašao je u sebi, jer je tragao za odgovorima iz detinjstva kojima bi rešio neke probleme ili koji bi ga usmerili na neki put u sadašnjosti ili budućnosti.
„Na mom spratu, u zgradi u kojoj sam odrastao u Loznici, bila je porodica iza čijih vrata se nikad ništa nije čulo, ni buka, ni svađa, ni psovanje, čak se ni pas nije čuo, ali kada izađu iz tog stana, oni su nasmejani, harmonični. Prekoputa njuhovog stana je bio moj stan iz koga se često čuo glasan smeh, svađa, psovanje, jer je cela moja porodica, uključujući i mene, vrlo temperamentna. Između ta dva stana je poniklo moje detinjstvo i ja kao osoba“, ispričao je mladi koreograf, kome je ovo druga predstava.
On je pojasnio i da „Stranac“ ne prati priču i liniju dešavanja istoimenom Kamijevom delu, ali je inspiraciju pronašao u Kamijevom glavnom liku kome se sve dešava u sadašnjosti, dok se nigde ne pominje njegova prošlost ili detinjstvo.
„Donekle sam ja taj stranac. On je zatvoren, introvertan, nezainteresovan prema životu, ljubavi, sebi, prema svemu. Zapitao sam se šta je njega moglo da natera da bude čovek kakav jeste. Mi u neku ruku smo svi stranci dok šetamo ovim gradom ili životom, ali ako neko želi da se zapita zašto je to tako, zašto je stranac, neka se vrati u detinjstvo i tu leže odgovori“, poručio je Isailović.
Isailović predaje u Nacionalnoj fondaciji za igru, drži seminare širom Evrope, pravi koreografije za soliste po Evropi za takmičenje, revije, gala večeri i asistent je Evdarda Kluga i sa njim ima u narednom periodu ugovorenu saradnju sa nacionalnim kućama u Estoniji i Austriji.
Izgradio je i jedinstveni plesni pečat koji je privukao pažnju javnosti i kritike.
„Dugo sam tragao da nađem u sebi pokretač, šta bi me nateralo da napravim autentičan korak. Krenuo sam od meni najzanimljivije činjenice da ja mucam, oslušnuo sam svoje telo, šta se dešava u meni kada mucam, to su veliki uzdasi, izdisaji i pauze, velike blokade u meni. Kada treba da pričam nešto važno pred velikim auditorijumom, uhvatim veliki zalet i krenem da pričam i ako me neko prekine, nastaje panika“, rekao je Isailović.
On je dodao da je na osnovu toga formirao svoj stil koji se sastoji od mnogo pauza, udisaja i izdisaja, a u svemu tome voli da vizualizuje stvari.
„Svaki moj korak ima neku priču. Dok gledate neku sekvencu od pet minuta, možete da vidite ceo film, koreografija je toliko živopisna da bez poznavanja priče shvatićete o čemu se radi i sve opisujem pokretima. Moj stil je čista vizualizacija unutrašnjeg stanja, neke naše mane, za mene govorne mane“, objasnio je koreograf i igrač.
Isailović je primetio da je za igrače njegova koreografija nešto zaista novo, sveže i autentično za ovdašnju sredinu.
„Po komentarima kolega, koreografa, kritičara moja predstava „Dunjaluk“ u Bitef teatru je prošla zaista dobro i svi su se složili da je moj potpis nov i zanimljiv i da treba da nastavim da se bavim koreografijom iako sam mlad“, dodao je Isailović.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com