Nekada, ne tako davno, prah je sačinjavao najsitniju stvar koju je ljudsko oko moglo da vidi. U obliku zlatnog praha ili polena, vlakana koja pokrivaju kožu ili pojedinačnih čestica koje plešu u sunčevom zraku – prah je bio nešto najsićušnije s čime su se ljudi susretali. Ovako počinje originalna i rečita studija Džozefa Amata koja se zove "Prah", a podnaslov knjige zapravo objašnjava o čemu je reč: "Istorija sitnog i nevidljivog". Prevod sa engleskog ove knjige potpisuje Tatjana Bižić.
U prošlosti su, piše Amato, ljudi mislili da je prah nešto najsitnije što postoji. Takav pristup povezuje istoriju praha sa istorijom sićušnog, malog i nevidljivog. Otkrićem mikroskopa i njegovih savršenijih varijanti prah je prestao da bude definicija sićušnog. Ljudi su se susreli sa do tada nevidljivim čestcama, a čim su definisali atom i molekul, ćelija i mikrob pretvoreni su u kapije ka bezbrojnim drugim nevidljivim svetovima. Mikrokosmos je postao izvorište makrokosmosa i njegovog objašnjenja. Istina o velikom nalazi se u malom. U ovaj svet u svetu pisac je vešto upleo istoriju, fiziku, medicinu, filozofiju. To je i po stilu pripovedanja i po granicama koje probija originalna knjiga koja čitaocu pruža i zadovoljstvo i saznanja koja šire vidike.
Ipak, njena najveća književna vrednost jeste u tome što smelo pokušava da mašti promeni smer, da potvrdi čoveku da je mašta ono najslobodnije što čovek poseduje. Knjiga "Prah" govori o ulozi praha kao uslova života i mere malog od nastanka sveta pa sve do početka ovog veka.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com