Ovo su reči Pabla Pikasa, a pun citat glasi: „Između umetnosti i erotike nema razlike, umetnost nije čedna, a ukoliko bi bila, onda to više ne bi bila umetnost. Da je priroda mene pitala, ja bih polne organe stavio na mesto očiju, a oči između nogu“.
Veoma značajan segment Pikasovog opusa jeste erotska umetnost, kojoj je do sada poklanjamo malo ili nimalo pažnje. Mnogi kritičari i istoričari umetnosti su tvrdili da ovakva njegova dela ne zaslužuju pažnju i da su izraz seksualne frustriranosti, egzibicionizma ili su preterana i vulgarna.
Iz ovih razloga, značajan broj njegovih dela koja se bave seksualnošću i erotikom nije bio dostupan javnosti, odnosno nije održana ni jedna izložba koja bi, makar delimično, predstavila ovu stranu Pikasovog stvaralaštva.
Izložba koja je 20. februara 2001. otvorena u Parizu, pokušava da ispravi ovu nepravdu i pokaže da su ovakva dela itekako vredna pažnje i da, na kraju krajeva, niko nema pravo da odluči šta je dobro a šta ne u Pikasovom radu. Većina dela koja se izlažu u Jeu de Paume potiče iz kolekcije pariskog Pikasovog muzeja, koji nije imao dovoljno prostora da ovakvu izložbu priredi.
Posetioci će biti u prilici da vide čitav ciklus slika koje su nastale između 1900. i 1905. godine po bordelima Pariza i Barselone, kao i čuveno delo „Dora i minotaur“ ili „Minotaur siluje ženu“ (na slici), koja prikazuje biće s ljudskim telom i glavom bika u različitim pozama tokom vođenja ljubavi. Zanimljiva će biti i dela starog Pikasa iz šezdesetih godina koja, po rečima istoričara, odišu „žalom za mladošću“ i na kojima su prikazani muškarci koji pohotno gledaju žene kao seksualne objekte.
Reči samog umetnika govore o tome da su strast, erotika, seksualnost i čulnost bili glavni pokretači u njegovom stvaralaštvu tokom čitavog života. Razlog više za ignorisanje kritičarskih ocena o ovim delima koja promašuju temu i govore da su u pitanju „čisto pornografska dela“. Posle pariske premijere ovih slika, izložba se seli u Montreal, a zatim i u Barselonu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com