Jezik i kultura su svakako u tesnoj vezi, zbog čega ćemo u ovoj rubrici malo više pažnje posvetiti našem maternjem jeziku. Ovo je u neku ruku uvod svega toga i najava priloga prof. Ivana Klajna koje ćete uskoro moći da čitate na ovim stranama.
Kako se svakodnevno u medijima, koji imaju najveću moć javne reči, jezik često ruži, nužnost je više vremena posvetiti promociji književnog jezika upravo na medijima. Zato ćemo i mi tu moć iskoristiti i zloupotrebiti ako treba, u obliku „sponzorisanja“ književnog jezika.
Navešćemo neke od najčešćih grešaka, koje se vrlo brzo šire i prestaju da zvuče kao greške jer ih, verovatno, toliko puta čujemo da nam prosto uđu u uši. Kao kada pevušimo pesmu koja nam se inače ne sviđa. Obratite pažnju.
Nije u vezi toga, nego u vezi s tim.
Nije obzirom, niti obzirom na nešto, niti s obzirom, nego s obzirom na (nešto). Isto tako jedino pravilno je i bez obzira na nešto.
Nije iznešen, iznešena, iznešeno, nego iznesen, iznesena, izneseno. Svim glagolima koji u infinitivu imaju završetak na -neti, trpni glagolski oblik je na -nesen, a, o.
Nije spašen, spašena, spašeno, nego spasen, spasena, spaseno (glagol je spasti a ne spasiti (što je hrvatski oblik)), pa tako je i spasava a ne spašava.
Nije „Trebaju da dođu“, niti „Trebali su da dođu“, niti „Trebali bismo da dođemo“, nego „Treba da dođu„, „Trebalo je da dođu“ i „Trebalo bi da dođemo“. Glagol trebati se upotrebljava bezlično ukoliko je u spoju s glagolom. Ako nema drugog glagola, trebati se menja normalno kroz sva lica: „Trebao si mi„, „Treba mi novaca„, dopušteno je i kao prelazni glagol „Trebao sam te„, „Trebam novaca„.
Nije Milicin, nego Miličin. Od imenica na -ica (ukoliko pre tog sufiksa nije č i ukoliko nije reč o dvosložnoj imenici), prisvojni pridevi su na -ičin: kraljičin, vladičin, Jovičin, ubičin, a devojčicin i Micin.
Nije „Ja bi došao“, niti „Zašto se ti i ja ne bi odrekli svega“, nego „Ja bih došao“ i „Zašto se ti i ja ne bismo odrekli svega„. Potencijal je lični glagolski oblik i nedopušten je oblik bi za sva lica. Promena: bih, bi, bi, bismo, biste, bi.
Postoji razlika u značenjima špekulacija i spekulacija. Špekulacija je vezana za neke mutne radnje, a spekulacija je nagađanje. Tako nije „Dugo se špekulisalo ko bi mogao da bude novi trener Crvene zvezde“, nego „Dugo se spekulisalo“.
Nije „Jovana, devojka koju si juče upoznao, je zvala“ nego „Jovana, devojka koju si juče upoznao, zvala je“ ili Zvala je Jovana, devojka koju si juče upoznao. Je je enklitika – neakcentovana reč koja se oslanja na prethodnu reč s kojom mora biti u smisaonoj vezi i sa kojom čini akcenatsku celinu. Isto važi i za sam, si, smo, ste, su, se, bi itd.
Isti nije zamenica i ne može se upotrebaljavati umesto on, ovaj i sl. Nikako se ne može reći „Lift je za četiri osobe i svako preopterećenje istog dovodi do zaglavljivanja“.
Nije odelenje, nego odeljenje.
Nije čitaoc, podeok, podnosioc, nego čitalac, podelak, podnosilac.
Nije podkategorija nego potkategorija (podk -> potk).
Strukiran – loša kovanica iz trgovačkog jezika nedopustiva u književnom jeziku.
Nije struktuirati, nego strukturirati.
Nije svo vreme, niti svo troje, nego sve vreme i sve troje.
Nije Ljermontova nego Ljermontovljeva ulica. Od imenice na -ov prisvojni pridevi su na -ovljev, a, o.
Nije Bajlonova pijaca, nego Bajlonijeva.
Odnosno znači izbor između dveju ili više mogućnosti: „Crvenom i plavom bojom označena je topla, odnosno hladna voda.“ Kada je odnos jednakosti između dva ili više pojma, treba reći to jest.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com