Kada bi stubovi katedrale Notr Dam mogli da govore, ispripovedali bi istoriju Francuske. Sve velike pobede, slavlja, porazi i pogrebi – obeležavani su zvonjavom zvona Bogorodičine crkve. Upravo ta zvona pamte sve radosti i tuge zemlje, pa i cele Evrope. Očaran lepotom koja u svakom umetničkom duhu budi duboke emocije, posvetio im je, neštedice, redove svog čuvenog romana i sam Viktor Igo.
Katedrala Notr Dam mnogo je više od impresivnog spomenika gotike. Ona je, poput Sikstinske kapele, jedna od onih tvorevina duha koje nadilaze okvire umetnosti i arhitekture, postajući tekovine civilizacije.
Nestvarno raskošna lepota njenih vitraža kroz koje se prelama svaki zrak sunca, čipkasta struktura njene rozete, zadivljujuće kolonade stubova, pinakala, arkada i svodova – prizor su pred kojim svaki senzibilni duh može da izusti samo: „O, Bože!“
Da ne govorimo o relikvijama koje su u ovom gotičkom „biseru“ pohranjene, među kojima je i Trnov venac, koji je, ironije li, baš u ovoj Strasnoj nedelji bio stavljen na glavu Isusa Hrista…
Videvši potresnu scenu buktinje usred ovog vanvremenog spomenika, svaki poklonik umetnosti, bez obzira na naciju i veru, osetio je, nesumnjivo, komadanje sopstvenog bića, ali i nadu da će se ova Dama, poput Feliksa, izdići iz pepela…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com