Roman "Đavolji eliksiri" nemačkog pisca, kompozitora i dirigenta E. T. A. Hofmana spada u klasike nemačkog romantizma, a takođe je i značajno delo rane fantastike. Ovaj roman, jedini koji je Hofman završio, pred našom čitalačkom publikom sada je u novom, osavremenjenom prevodu.
Na porodici dečaka Franca teško je prokletstvo, pa se njegovi zaštitnici jako obraduju kad dečak odluči da postane kaluđer i svoj život posveti Bogu – rečeno je da će prokletstvo biti prekinuto kad se rod ugasi, ili kad se neko iskupi pobožnim životom. Isprva se čini da će pobožan život poći mladom kaluđeru, sada nazvanom Medardo, od ruke, ali prvo ga hvata oholost, a zatim dospeva do eliksira kojim je navodno sam nečastivi iskušavao svetog Antonija. Uz to, u mladiću se bude potpuno zdrave potrebe u prisustvu lepih devojaka, što on tumači iskušenjem đavola i beži od toga. Nakon ispijanja eliksira, odbacuje pobožnost i rešava da zadovolji svoju želju za lepom nevinom Aurelijom, što ga vodi u zločine i u život u kome je sve manje jasno šta je stvarnost, šta košmar, šta priviđenje, i šta se tu tačno dešava.
Povremeno, tokom čitanja romana, čini vam se da je stvari moguće objasniti racionalnim i ovozemaljskim, da biste nešto kasnije videli da to objašnjenje ne može u potpunosti da drži vodu, da tu ima još nečeg. Postepeno, stvari postaju sve manje jasne; premda na kraju postoji neka vrsta istorijata koja bi trebalo da objasni stvari (i koja zapetljanom porodičnom istorijom navodi da se uhvatite za glavu dok pokušavate da pohvatate ko je tu ko), kompletnog, racionalnog, ovozemaljskog objašnjenja nema, niti je cilj da ga bude. Cilj je bio na romantičarski način, uz emocije razdiruće snažne, uz stalno preteće ludilo, ispričati priču jedne uklete duše i njen pokušaje da spase i sebe i druge.
Neke čitaoce bi možda odbilo od knjige to što je objavljena pre skoro dva veka. Međutim, roman "Đavolji eliksiri" ima mnogo toga da ponudi i današnjim čitaocima, ne samo onima koji se bave istorijom književnosti već i drugima – svima koje bi zanimala priča o čoveku rastrzanom između čežnje i straha, između onog na šta ga nagoni vuku i onog za šta zna da je ispravno, rastrzanog toliko da pojmovi ispravnog, pa čak i realnog, počnu da se gube i nestaju u košmaru, priča u kojoj su stvari predimenzionirane, ali i dalje se odnose na probleme koje mnogi i danas imaju. Ljubiteljima dobre knjige ovaj klasičan roman nemačkog romantizma svakako će se dopasti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com