BEOGRAD – Novi predsednik SANU Zoran Knežević danas je prisustvujući Tribini biblioteke SANU rekao da mu je čast da prvog dana svog mandata pozdravi predstavljanje treće knjige edicije „Pozdravne besede srpskih akademika“.
Knežević je obraćajući se prisutnima u sedištu Srpske akademije nauka i umetnosti istakao da je to završna knjiga edicije, kojom se „akademija ponosi, a prenosi duh i misli velikih prethodnika“.
Knežević je istakao da je Tribina biblioteke SANU trajno i neupitno obeležje akademije, kao svojevrsna pozornica za predstavljanje izdanja SANU.
Prema njegovim rečima, u prethodnom periodu zahvaljujući umešnom vođenju njenog urednika akademika Mire Vuksanovića uspostavljen je obrazac redovnog održavanja tribine, a akademija se afirmisala kao nezaobilazni centar kulturnog i naučnog života.
Na početku tribine, Vukanović se zahvalio prethodnom predsedniku SANU Vladimiru S. Kostiću koji je „svakodnevno unosio promene i uspeh u rad akademije“.
„Žrtvovao se i bio je žrtva kao što biva u vremenu kad ljudi ne trpe tuđi uspeh“, ocenio je između ostalog Vuksanović.
U svom izlaganju, Vuksanović je podsetio da su u ediciji „Pristupne besede srpskih akademika“ (1886–1947), u tri knjige objavljene 2020, 2021. i 2022. godine objavljene sve besede u autentičnom obliku.
„Ova velika zbirka nema samo važnost kao dokument o jednom periodu u radu Srpske akademije, već je to svojevrsna istorija srpske nauke, umetnosti, govorništva, stila i jezika, na elitnom mestu kakva jeste nacionalna akademija u svakom narodu“, istakao je Vuksanović.
Prema njegovim rečima, u trećoj knjizi su objavljene pristupne besede akademika u Srpskoj kraljevskoj akademiji od 1920. do 1947. godine, na više od 700 stranica, na kojima je „pravo bogatstvo naučnih misli i umetničke lepote“.
Vuksanović je podsetio da je u besedi biolog Živojin Đorđević, posle reči iskrene odanosti Josifu Pančiću, izneo svoje nove poglede na razvoj praživotinja miksosporida, a Milutin Milanković na sažet i otmen način vodi čitaoca u daleka vremena i tumači svoj kalendar Zemljine prošlosti.
„Nikola Tesla je telegramom javio da izbor u neumrlo društvo prima ‘sa ponosom i zahvalnošću, u nadi da će se tokom vremena smatrati bolje zaslužena'“, rekao je Vuksanović.
Među brojnim besedama, Pavle Popović prikazuje južnoslovensku književnost kao celinu, Nikola Vulić uverljivo govori da je istorija nauka, a slavista Tomislav Maretić je analizirao je Kačićev deseterac, samostalno i u odnosu na Vukove pesme.
Vuksanović je podsetio da su poslednje pristupne besede kraljevskim zakonom propisane imali 24. januara 1946. godine Veljko Petrović i Ivo Andrić, koji je svoju posvetio Vuku Karadžiću kao piscu.
„Samo se podesilo, kao i uvek u srećnim prilikama, da se treća knjiga ‘Pristupnih beseda srpskih akademika’ (1886–1947) zatvara rečima srpskog nobelovca o tvorcu savremenog srpskog književnog jezika“, primetio je Vuksanović.
U zaključku, Vuksanović je ocenio da su knjige pristupnih beseda akademika „otvoreni prozori s kojih se vidi i priziva bolji i lepši deo naše prošlosti“.
U okviru tribine prikazane su slajdovi ikona Svetog Save iz pristupne besede Vladimira R. Petkovića, a program je vodio glumac Nebojša Dugalić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com