BEOGRAD – Sedmi književni konkurs „Čitalački maraton“ je otvoren i trajaće do 1. jula, zvanično je objavila izdavačka kuća „Klett“ u susretu sa medijima danas u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda.
Glavna nagrada za najbolji roman u 2023. godini iznosi 500 000 dinara, a takođe prvih pet romana po izboru Glavnog žirija, biće štampano u sedmom kolu „Čitalački maraton“.
O značaju „Čitalačkog maratona“, koji se obraća piscima za decu i omladinu, za razvijanje čitalačkih navika učenika i ljubavi prema knjizi, danas su govorili – Dragana Ćećez-Iljukić, profesorka srpskog jezika i književnosti, Petar Arbutina, književni kritičar i Aleksandar Rajković, glavni urednik izdavačke kuće „Klett“.
Sedmu godinu zaredom, Čitalački maraton se prepoznaje kao društveno-odgovorna akcija koja neguje ljubav prema čitanju i afirmiše domaće autore, poštujući kulturu i tradiciju kroz obradu savremenih tema bliskih današnjim generacijama učenika.
„Želim dati jedno svoje viđenje kroz perspektivu kao filolog i neko ko je u izdavaštvu decenijama. Nažalost, očajavam, kao i svi mi, tom pojavom, putem medija, da se čitalačka kultura povlači pred čitalačkom nekulturom. Ona se održava kroz uticaj medija i taj jezik ulice, gde mladi govore ružno, a starji sve ružnije“, ocenio je Aleksandar Rajković, ispred izdavačke kuće „Klett“.
I ove godine ovo izdavaštvo nastavlja sa realizacijom društveno odgovorne akcije koju uspešno sprovode već šest godina zaredom.
„Drago mi je da je ova akcija upravo takva – društveno odgovorna, i ne bih želeo da to zvuči kao floskula, jer ona to stvarno jeste – idruštvena, i odgovorna. Podaci upravo govore tome u prilog, da autori neku lepu ideju i misao pretvaraju u lepe knjige koje naš žiri dalje prosleđuje nastavnicima srpskog jezika i književnosti gde se ogleda ukus mladih u književnosti za tu ciljnu grupu“, zaključio je Aleksandar Rajković, glavni i odgovarni urednik „Klett“-a.
Dragana Ćećez-Iljukić, profesorka srpskog jezika i književnosti, osvrnula se na komentare koje često sluša da danas deca ne čitaju, ali ona ne misli tako, jer onda ne bi bila deo žirija ove lepe književne priče koja dokazuje suprotno.
„Ušli smo u sedmu godinu konkursa, dakle to je već ozbiljno sedmogodišnje dete. Prema istraživanju u Holandiji, došli su do zaključka da mladi dosta čitaju, samo je pitanje šta čitaju, šta je predmet tih sadržaja danas, kada je internet glavni i tu je veliki pristup raznim informacijama. U medijskim kućama bi trebalo da razmišljaju o mladima koji će sve nas jednom naslediti, šta da im pruže od sadržaja“, istakla je nastavnica srpskog jezika i dodala da jedan kompjuter ne može nikad da zameni pisca, jer ono što čovek izmisli je posebno.
Ona je podsetila da su za šest godina konkursa već štampali 30 romana za decu koji se obraćaju uzrastu od 5. do 8. razreda.
„Peti razred je naročito osetljiv period kada dolazi do odvajanja učenika od svoje učiteljice koja ih je vodila četiri razreda, kada svi đaci drugačije doživljavaju susret sa novim licima, nastavnicima, predmetima. Zdravi mladi ljudi će kroz ove knjige imati svoje stavove, i teme u objavljenim knjigama su ovde karakteristične za svoje podneblje“, zaključila je Ćećez Iljukić.
Izdavačka kuća „Klett“ tako poziva sve zainteresovane neafirmisane pisce da učestvuju na konkursu „Čitalački maraton“.
Na prošlogodišnjem konkursu nagradu za najbolji rukopis dobio je roman „Moji heroji i ja“ autora Miroslava Jovanovića, u kojem tinejdžerka Milica, sa veće udaljenosti pokušava sebe da ubedi da i nije tako strašno da pokuša preskočiti kozlić na času fizičkog vaspitanja. Vrlo brzo je izložena neprijatnosti i smehu i nizu događaja koji se nepredviđeno nižu. Pitanje je šta zapravo radimo kada postanemo toliko nesigurni da to utiče na promene u dosadašnjim navikama, navodi se u tekstu o ovom romanu.
Pored Glavnog žirija, još 150 nastavnika srpskog jezika i književnosti pomoći će u odabiru najboljeg romana.
Petar V. Arbutina, poznati književni teotetičar i kritičar, ovde u žiriju konkursa, istakao je da su objavljenih 30 romana do sada veoma ozbiljna stvar, zapravo čitava jedna biblioteka.
„Zaista mislim da će lepa reć ili lepa književnost spasiti svet, bez neke lažne patetike. Tih 30 knjiga se uveliko čitaju, kao neko tajno društvo, ili recimo Društvo mrtvih pesnika“, aludirao je Arbutina na istoimeni film reditelja Pitera Vira, gde je Robin Vilijams igrao nadahnutog i nekonvencionalnog nastavnika književnosti koji je pokrenuo i probudio svoje učenike da uživaju u čitanju poezije i najbolje literature.
Dosad je učenicima članovima Čitalačkih klubova podeljeno na poklon 45. 000 primeraka prvonagrađenih romana, čime su ostvarili svoju nameru da podstaknu čitanje kod đaka uzrasta osnovne škole.
Formirano je više od 2500 Čitalačkih klubova, sa blizu 25 000 učenika koji su dibili na dar upravo te nagrađene romane.
Ciljevi akcije i konkursa „Čitalački maraton“ su višestruki – neguje srpsku književnost za decu i mlade, motiviše decu od 11 do 14 godina za čitanje, i posebno čitanje sa razumevanjem i samim tim uspešnije učenje kod mladih, formira Čitalačke klubove u osnovnim školama Srbije, pruža dodatnu stručnu podršku nastavnicima, podrži izdavaštvo za mlade u Srbiji.
„Svi mi smo bili u tinejdžerskom dobu i posle smo postali roditelji, i nismo se time izvukli, naprotiv, sada kao odgovorni ne smemo da napravimo grešku. Glavni žiri ima iskustva u nastavi sa decom, i mislim da je ovo jedini konkurs u zemlji i čitavom okruženju, ili regionu, da su nastavnici uključeni u izbor, da nije samo jedan žiri, već oni rade na našem izboru, dakle jedan veći tim imamo“, rekao je Arbutina, poznat kao urednik u izdavačkoj kući „Službeni glasnik“.
On je podsetio da je i u žiriju za nagradu „Politikin zabavnik“ gde takođe ima uvid u savremeno stvaralaštvo za decu i mlade, jasno mu je kuda se kreću teme.
„Danas društvena odgovornost gotovo da više ne postoji. Činjenica je da se borimo uporno za civilizacijske vrednosti, a svet ipak nije nikako postao bolji, svedoci smo toga svake godine“, zaključio je Arbutina.
Od 22. marta raspisan je sedmi Konkurs za neobjavljeni roman autora koji stvaraju književnost za mlade čitaoce od 11 do 14 godina za novo, za sedmo kolo edicije „Čitalački maraton“ .
Pravila konkursa su sledeća – Konkurs će biti otvoren do 1. jula, a rukopisi koji stignu posle tog datuma, neće biti razmatrani.
Rukopis treba da bude napisan na srpskom jeziku, i autor treba da ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije.
Svi pristigli rukopisi se pod šifrom šalju Stručnom žiriju koji će onda odabrati one za uži izbor i proslediti ih pod šifrom Glavnom žiriju na glasanje.
Taj Glavni žiri, u čijem sastavu je više od 150 nastavnika srpskog jezika koji predaju u osnovnim školama, rangiraće ostale rukopise.
Prvoplasirani roman biće nagrađen novčanim iznosom od 500.000 dinara bruto.
Pet prvoplasiranih romana prema glasovima Glavnog žirija biće urednički priređeni i štampani najkasnije do kraja marta 2024. godine.
Obim rukopisa treba da bude najviše osam autorskih tabaka, odnosno najviše 128 strana (1800 znakova sa proredima po strani).
Preporuka za pisanje je da se Word dokument podesi na font Times New Roman, veličina slova 12, prored 1,5.
Svi zainteresovani autori su u obavezi da popune Prijavni obrazac čime iskazuju nameru da učestvuju na Konkursu.
Nakon uspešno popunjenog Prijavnog obrasca od strane autora, izdavačka kuća Klett će autorima u automatskom odgovoru imejlom proslediti obrazac Izjave autora, koju pisac treba da popuni i pošalje kući Klett, a najkasnije istovremeno sa slanjem rukopisa.
Nakon potpisane Izjave autora, autori najkasnije do 1. jula mogu da pošalju svoj rukopis romana, i to u elektronskoj formi (u formatima: doc ili .docx) na imejl adresu citalackimaraton@klett.rs.
Konkurs „Čitalački maraton“ kod učenika podstiče kognitivni razvoj, razvija čitalačke navike, interakciju među vršnjacima, razvoj govornih veština, kritičko mišljenje, ljubav prema čitanju i razvoj estetske osetljivosti.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com