U vremenu kada mnogi ćute o stanju na Balkanu, glumac Nikola Kojo se, u nadi da je trenutak društvenog osveštenja još uvek moguć, odlučuje dad režira film simboličnog naziva „Stado“.
„Moja ideja je bila da se to dogodi sa ovim filmom, jer ima tu za svakoga nešto, svako može da se prepozna. Ovo nije film o glumcima i za glumce, jer ne postoji profesija na ovim našim predelima koja ne može da se prepozna“, rekao je Kojo.
Naglašava da je jako bitno baviti se angažovanom umetnošću, naročito danas kada, kako kaže, ljudi veruju da su nacionalnost i vera jestivi i da se od toga živi, dok život zapravo prolazi pored njih velikom brzinom.
„Živimo u društvu koje svesno cenzuriše i sputava kulturu kao najopasnije sredstvo za vladare i to je problem. Ali nije problem u njima što nam to rade već u nama što se ne borimo protiv toga i što nikako da shvatimo da kultura nije držati escajg u rukama, već to je jedna jako široka i važna stvar u životu“, smatra Kojo.
Na pitanje da li to znači da potcenjujemo ljude na vlasti kada mislimo da ne razumeju kulturu i umetnost Kojo kaže: „Razumeju oni sve, ali ne mogu protiv svog najvećeg poroka – novca. Sve je smešno u odnosu na novac, ne mogu oni da se izbore sa svojom mukom.“
Naglašava da je velika šteta za ljudski rod smanjivanje budžeta i davanje prostora besmislenim stvarima i da profit u pravim rukama umetnost menja na bolje.
„Bitno je da političare svrgnemo sa trona zvezda, oni su postali neverovatne zvezde na ovim prostorima. Ja sam rođen u staroj Jugosalviji, imao sam 13 godina kada je Tito umro i znao sam samo za njega. A sada smo prinuđeni da znamo neke ministre i savetnike, oni su postali deo naših života i to je veliki problem“, smatra Kojo.
Prostor koji je nekada važio za središte kulture i rock’n’rolla danas je središte folka i rijalitija, a Kojo objašnjava da je to dugotrajan, namenski proces.
„To se nije desilo jednim rezom, na tome se, pre ratova, počelo svesno raditi ne bi li se desili ratovi. Tu najveću ulogu igraju mediji zbog senzacionalnističkih i skandaloznih naslova. Ja to zovem ‘nečasno novinarstvo’. Dugačka je klupa za rezerve, pa mnogi pristanu da pišu onako kako im urednici i sistem nalažu, a kada se oni pobune dođu još nepismeniji. Ali tako je i u mom poslu i u ostalim profesijama“, smatra Kojo.
I kroz „Stado“ se, kao i u većini bakanskih filmova, prožima crni humor kao slamka spasa, a Kojo smatra da čovek koji se ne šali na svoj račun nije spreman ni za kakav humor.
https://www.youtube.com/watch?v=Q0e7hSkyYh0
„Sretan sam jer to znači da u ljudima tišti neko zrno slobode, nešto što bi oni želeli da se događa oko njih ali su se svi autocenzurisali. Ako ovaj film da nade i otvori vrata slobodi ja sam srećan“, kaže Kojo.
U filmu je okupio sam vrh srpskog glumišta, a kaže da je bilo relativno lako režirati, jer sve te ljude zna toliko dugo da zna ko šta i koliko može. Ipak, priznaje da je ceo proces produkcije, glume i režije odjednom bio težak, ali da se to dogodilo slučajno i da se neće ponoviti.
„Desila se tehnička stvar, čovek je imao ponudu u Americi, a ja nisam imao poverenja ni u koga drugog. Uostalom, tri dana pre početka snimanja bilo mi je nepristojno da zovem neke velike reditelje, imali smo zakazane termine i s obzirom na to da sam, na neki način, učestvovao u pisanju i davanju ideje bio sam spreman da to uradim“, priznaje Kojo.
Otkrio je da još uvek veruje u moguće promene društva i da se iz tog razloga još uvek bavi filmom.
„Ne bih radio ove stvari da nemam vere. Ali najviše vere imam u obrazovanje i kulturu jer kad to dostigne neki nivo onda će čovek evoluirati. Generalno je čovek na niskom stadijumu evolucije“, zaključuje Kojo, a prenosi portal Klix.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com