Glumac Marinko Madžgalj sahranjen je danas na Novom bežanijskom groblju, uz zvuke pesme “Ružo moja”. Neutešni roditelji, porodica, devojka, ali i mnogobrojne kolege, prijatelji ispratili su Marinka na večni počinak.
Opelo na Novom bežanijskom groblju počelo je u 14 i 30. Pored Marinkove porodice, sahrani su prisustvovale i mnoge poznate ličnosti, a na groblje je došlo nekoliko stotina ljudi.
Opelo je počelo sa dvadesetak minuta zakašnjenja, kako bi se sačekalo da svi stignu.
Marinkovi najbliži pre početka opela primali su saučešća u kapeli na Bežanijskom groblju.
U ime porodice prisutnima se kratko obratio i Madžgaljev rođak koji se zahvalio svima koji su došli na sahranu i rekao da bi trebao da kaže nešto u ime porodice ali da mu nedostaju reči i da nema snage.
Dugim aplauzom prijatelji se oprostili od Marinka Madžgalja
Dugim aplauzom mnogobrojni prijatelji i kolege odali su danas poslednju poštu glumcu Marinku Madžgalju (1978-2016) na komemoraciji održanoj u Ateljeu 212.
Od Madžgalja oprostili su se direktor Ateljea 212 Branimir Brstina, rediteljka Snežana Trišić, glumci Gorica Popović, Gordan Kičić, Tamara Krcunović, Nenad Ćirić, Jelena Đokić, Aleksandar Srećković, Andrija Milošević, muzičar i televizijski vodtelj Ognjen Amidžić, profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti Gordana Marić.
„Hvala ti što si stvorio novi sistem, izraz i stil u glumi. Postoji Stanislavski, Breht i ono što si ti uneo, a mi svedoci istog zvali smo to „madžgaljizacijom“. Klasici su iz tvojih usta zvučali kao savremeni pisci. Glumio si beline i ono između redova, a sa redovima se poigravao, bez ustezanja ih bogatio i stvarao život zivotnijim od njega samog. Zbog toga je igra sa tobom uvek bila izazov. Da li ćemo uspeti da ti pariramo ili će nas smeh odati i prosto ćemo zajedno sa publikom uživati u tvom sjaju?“, rekla je Đokić.
Marić se prisetila Madžgaljevog prijemnog ispita za FDU, njegove posvećenosti, popularnosti među svim studentima, naročito studetkinjama, njegove maštovitosti, telanta, inteligencije, omiljenosti koju je uživao među kolegama.
Srećković je naglasio da je u Madžgalju i oko njega uvek bilo jasne i snažne svetlosti, radosti življenja, ljubavi za ljude koji su ga okruživali.
„Njegov duh, visprenost i glas iz koga je izbijala velika emotivnost opijali su sve nas, koji smo bili privilegovani da mu budemo prijatelji, ali i one koji su ga znali kroz njegove uloge“, rekao je Srećković.
Rediteljka Trišić je priznala da je Madžgalj jedan od glumaca zbog kojih je zavolela rad u pozorištu i shvatila da se može na probama i smejati, igrati i pevati.
„On je glumac i čovek uz koga sam mogla da poverujem da umem i kada ne umem, da možemo da napravimo i nemoguće. Ponekad mu se dešavalo da zakasni na probu. Sada bih volela da je zakasnio tamo gde je otišao“, dodala je Trišić.
„Sada bi on od mene tražio da ispričam neku glupost da bi se svi smejali, ali ja to ne mogu. Slučajno smo se upoznali i postali prijatelji. Slučajno smo ušli u muziku da bismo se smejali“, rekao je Amidžić, naglasivši da je Madžgalj bio jedan od najtalentovanijih ljudi koje je poznavao.
Od Madžgalja se oprostio i Andrija Milošević koji je priznao da je izmislio predstavu samo da bi igrao sa njim.
„On će za mene da živi zauvek. Ukrao sam mu nekoliko fora i to sam mu rekao. I nastaviću to da radim, možda će on tako kroz mene nastaviti da živi“, rekao je Milošević.
Prema rečima Gorice Popović, Madžgalj je bio za ceo ansambl Ateljea 212 nezamenljiv i neophodan. „Mi ćemo da te sačuvamo u svemu što radimo. Bićeš kao čudesan bezvremeni oblutak u pesmi Vaska Pope“, poručila je Popović i oprostila se od svog kolege i prijatelja upravo Popinom pesmom.
„Bio si duhovit, neodoljiv i talentovan za sve i mogao si sve. Bio si car i šmeker. Voleo si da te vole i obožavali su te. Pevao si najbolje od svih nas i pevao si razoružavajuće. Tugu i bes si pokazivao samo na sceni, a u životu samo radost i sreću. Bio si starog kova, svoj i držao si do sebe. Sve žanrove si igrao maestralno. Mnogo toga je trebalo da nam daš i to je bio samo početak“, rekao je Gordan Kičić.
Krcunović je zahvalila Madžgalju za osmeh koji je za sve njih bio svetlo, za „smeh, smeh i smeh“, zahvalila mu je i što im je neretko otvarao vrata teških glumačkih zadataka i zadavao standarde.
„Za posmatrača koji bi ga samo okrznuo pogledom, on je bio umiljata i laka narav. Za onoga kome je Marinko odlučio da pokloni svoju bliskost, njegova osećanja su bila od najtananijih tkanja koje se čuvalo samo za svečane prilike i izabrane ljude“, primetila je Krcunović.
„Zauvek ću kao najveću čar razmene sa njim smatrati tu njegovu sposobnost da dopre do ljudi tananim naznakama i odmahivanjima koji su toliko toga podrazumevali, ali ono što će ostati u sećanju najvećeg broja nas, što nam je Marinko velikodušno ostavio, jeste istinska želja i sposobnost da ne povredi nikoga i da emotivnu razmenu između ljudi učini lepšom i smislenijom nego što ona zaista jeste“, naglasila je Krcunović.
Pozorišni, filmski i televizijski glumac Marinko Madžgalj preminuo je 26. marta posle teške bolesti.
Biće sahranjen danas na Novom bežanijskom groblju u Beogradu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com