Osim što je bio otac srpskog pisma Vuk Karadžić je svoj radni vek posvetio prikupljanju, ali i pisanju, nebrojano narodnih izreka i umotvorina. U mnogima od njih Karadžić ne govori naročito pohvalno o ženskom polu.
Ipak, osim uvredljivih izreka na račun žena, postoje i one koje su zastrašujuće aktuelne i primenljive na današnje stanje u društvu.
Pojedine kao da je pisao juče, a ne pre gotovo dva veka.
Svaka mu je na mestu, rekli bi danas. Prvi put izreke je štampao u knjizi “Srpske narodne poslovice” 1849. godine.
Pročitajte i stavite prst na čelo…
– Ako Turčin pogine, buli drugi ne gine.
– Da joj zašiješ usta, na stražnjicu bi progovorila. (kaže se za lajavu ženu)
– Do groba: lele! a od groba: ko će k mene! (kada sahrani muža)
– Dobro je nekad i (pametnu) ženu poslušati.
– Žena pijanica – gotova bludnica.
– Žena se uzda u plač, a lopov u krivokletstvo.
– Žena će samo onu tajnu sačuvati koju ne zna.
– Ženi, zmiji i mački ne treba verovati ni kada su mrtve.
– Ženu, decu i psa treba biti i hraniti.
Mnoge od njih i danas su u svakodnevnoj upotrebi
– Ako slepac slepca vodi, obadva će u jamu upasti.
– Besposlen pop i jariće krsti.
– Videla žaba gde se konj potkiva, pa i ona digla nogu.
– Gvožđe se kuje dok je vruće.
– Da Bog ne da detetu ono što mu majka i otac misle.
– Đe nije mačke, tu miševi kolo vode.
– E, da se za zelen bor uhvatim, i on bi se zelen osušio.
– Ženi sina kad hoćeš, a kćerku udaj kad možeš.
– Zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača.
– Išla bi baba u Rima, al nema s čim: kupila bi svašta, ali nema zašta.
– Kad lisica pridikuje, pazi dobro na guske.
– Lako je s punim trbuhom post hvaliti.
– Mala deca mala briga, velika deca velika briga.
– Na čijim se kolima voziš, njegove konje hvali.
– Onaj dobru pamet ima koji svojoj pameti mnogo ne veruje.
– Ružan čovek ne ide rado na ogledalo.
– Setila se pralja kudelje uoči nedelje.
– Ciganski se valja pogađati a gospodski plaćati.
– Čavka i zla žena što god se više pere, sve je crnja.
Vuk gazio po frontu, ali je zbog toga sačuvao srpsko nasleđe…
Sa svojom štulom nisam mogao misliti ni na konja ni na rat, te sam morao, hteo ne hteo, navikavati, koliko sam mogao, na sedenje kod kuće.
Da nisam imao štulu, bio bih, možda, poginuo od Turaka, kao mnogi moji vršnjaci, a moja štula me je naterala da tražim mira, da mirno čitam knjige, da mirno zapisujem na hartiji ono što sam čuo i video okom.
Isto toliko koliko štula, zadržavala me je na mestu i moja žena…
– Ženu, pušku i konja može čovek pokazati, ali u naručje ne davati.
– Kada žena plače pitaj je šta hoće.
– Lajava žena, često puta bijena.
– Lakše je sačuvati zeca na gori nego ženu u domu.
– Najgora žena vredi pedeset groša, a dobra se nikakvim novcima platiti ne može.
– Ne daj kobile u najam, niti puštaj ženu na sajam.
– Nemoj biti ljuta da ne budeš žuta, već budi dobra da ne budeš modra. (preti poneki čovek svojoj ženi)
– Ni u moru mjere, ni u ženi vjere.
– Opasala se jezikom k’o kuja repom. (kaže se za lajavu ženu)
– Pruža pogan jezika kao krava posran rep. (kaže se za neko jezičavo čeljade koje druge grdi i ruži poganim rečima)
– Sačuvaj me Bože, od rđave zemlje i zle žene.
– Sačuvaj nas Bože, od brkate žene i ćosava čovjeka.
– Što žena da mužu i krmku, dvostruko će joj se vratiti.
– Pridrži mi, seko, kopile da se one kurve napsujem.
– Bez društva nema junaštva.
– Tuga i ljubav ne mogu se sakriti.
– Ko vraga svećom traži, taj će ga i naći.
– Ako svako uradi onoliko koliko je sposoban, neće narod propasti.
– Ako komšijska kuća gori, ti pazi na svoju.
– Ljubav je lepa, ali je slepa.
– Ne boj se smrti, nego zla života.
– Ludi boj biju, a mudri vino piju.
– Glad očiju nema.
– Ako činiš dobro, ne udaraj u veliko zvono.
– Kada se stara klada upali i matori panj raspali, dugo drže vatru.
– Ko drugom jamu kopa, sam u nju upada.
– Ne brini ti, moj brajko, hoće li narod propasti ili neće, nego radi ono što si ti kadar! Pa ako svaki uradi onoliko koliko je kadar, neće narod nikad propasti.
– Davljenik se i za slamku hvata.
– Nesta blaga, nesta prijatelja.
– Bez muke nema nauke.
– Jezik laže, srce istinu kaže.
– Ako ne počneš, nećeš ni završiti.
– Ne da se, ali će se dati. (iz pisma Mušickom, 1818)
– Biber je zrno maleno, ali pred gospodu izlazi.
– Onome ko zna čekati, vreme otvara vrata.
– Dobra žena praznu kuću čini da je puna.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com