Pričom o emigrantskoj gruzijskoj porodici, ljudskoj tranziciji i poljuljanom identitetu emigranata koji u potrazi za boljim životom svakodnevno stižu u zemlje koje bi trebalo da postanu njihove "nove domovine" – Beogradsko dramsko pozorište zatvara ovogodišnju pozorišnu sezonu. U pitanju je savremena drama grčkog dramskog pisca Vasilisa Kacikonurisa "Mleko", koju je na maloj sceni Beogradskog dramskog režirala Đurđa Tešić. U pitanju je intimistička drama koja je pre nekoliko godina zbog problematike koju je otvorila, otvorenosti i kritičnosti prema današnjem društvu, izazvala velike polemike u Grčkoj.
Danas se ovaj tekst sa velikim uspehom igra u Nacionalnom pozorištu u Atini, Metaksourgio teatru Ane Vagene na Kipru, a uskoro bi trebalo da doživi inscenacije u Nemačkoj i u Poljskoj. I mada se sve vreme stiče utisak da predstava govori prvenstveno o politici, budući da su emigrantske priče uvek fascinantne upravo zbog tog unutrašnjeg sukoba, nepripadanja ni sredini iz koje su pobegli ni sredini u koju su se doselili – drama govori i o intimnom planu razvijenom u okvirima porodice, između dva brata – jednog koji želi da se uklopi u novi život i jednog koji pati od šizofrenije.
"Mleko" ima cilj da sasvim ogoli jedan društveni problem, bez želje da publika na sat ili dva bude zabavljena. Cilj ovog komada je i da se postigne humanost, da se ostvari jedna humana misija, bez koje bi pozorište i inače teško moglo da postoji. U predstavi igraju Vesna Čipčić, njene sinove igraju Pavle Pekić i Petar Benčina, dok se u ulozi mlade Grkinje koja će se naći u ovom kovitlacu emocija pojavljuje Danijela Štajnfeld. Muziku za predstavu potpisuje Aleksandar Sedlar, dok je za scenografsko rešenje predstave zadužen Igor Vasiljev.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com