Bajke volimo dok smo deca. Neki ih vole i kasnije, neki ne. Ponekad nailazimo i na obrade dragih nam priča koje smo čuli u detinjstvu, obrade koje mogu biti prilično neobične, neke bliske originalu, neke tek s naznakama i dodacima mnogo čega drugog. „Krvava odaja“, zbirka priča Anđele Karter, predstavlja skup obrađenih bajki, priča koje su dobile novo ruho, zadržale staru lepotu i stekle novu.
U ovoj zbirci postoji deset priča različite dužine, nekih vrlo kratkih, nekih dužine novele. Bilo bi preopširno komentarisati svaku posebno, ali možemo reći da se radi o obradama priče o Plavobradom (naslovna priča), Lepotici i Zveri („Udvaranje gospodina Lajona“ i „Tigrova nevesta“), mačku u čizmama („Mačak u čizmama“), nekim pričama raširenim kod više naroda („Kralj vilenjak“ i „Snežno dete“, s tim što je ova druga i obrada priče o Snežani), Uspavanoj lepotici („Gospodarica kuće ljubavi“ uz dodatke legende o Nosferatuu) i Crvenkapi („Vukodlak“, „Vučja družina“ i „Vučja Alisa“, s tim što ova poslednja ima i elemente „Alise sa one strane ogledala“, a nešto od Kerolovih motiva može se naći i u drugim pričama ove zbirke).
Reći samo na kojim su bajkama bazirane ove priče ni izdaleka ne daje predstavu o njima. U mnogima su dodaci iz klasične engleske literature (Le Fanu, Stoker, Blejk, Kerol, da pomenemo samo neke), neke su (posebno „Krvava odaja“) ispričane u feminističkom ključu, a gotovo sve su i u horor ključu, sa izuzetkom „Mačka u čizmama“, lascivne lakrdije dobrim delom zasnovane na operi „Seviljski berberin“. U svim pričama ima seksualnosti, ponekad uz brutalne, ali nikad preopširne detalje. Negde je seksualnost prikazana kao nešto pozitivno i oslobađajuće, negde kao nešto nečisto što donosi moralno posrnuće.
Atmosfera varira od priče do priče, od lakrdije, preko mraka, pa do košmara nalik na one iz kojih vam ne uspeva da se probudite, a uz to su toliko zavodljivo lepi (mada i dalje zastrašujući) da i ne želite da se probudite. Uprkos mračnoj atmosferi, preovlađuju priče sa krajem koji je, na ovaj ili onaj način, srećan. Stil se, kao i atmosfera, razlikuje od priče do priče; neke od priča prate se sasvim lako, neke su malčice teže, ali nijedna nije preteška.
Kraj priče nije uvek onakav kakav možete očekivati poznajući originalnu bajku. Zver može postati čovek, ali i čovek zver – i oboje je, na svoj način, dobro. Kad smo kod dobrote, zveri Anđele Karter nisu uvek zle, niti su ljudi uvek dobri; češća je, mada ne i redovna, obrnuta situacija.
„Krvava odaja“ je zbirka od deset odličnih priča – nema niti jedne jedine koja bi se mogla nazvati lošom, a samo od vašeg ukusa zavisi koja priča će vam se dopasti više ili manje. Ovo je knjiga u kojoj se zaista uživa i kojoj se sa velikim zadovoljstvom možete vraćati kad god poželite da biste uneli nešto lepote u svoj život.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com