Proslavljeni filmski reditelj Emir Kusturica i profesor Filološkog fakulteta Milo Lompar razgovarali su sinoć sa studentima Fakulteta političkih nauka o izostavljanju srpske tradicije i kulture u savremnom umetničkom stvaralaštvu u Srbiji.
Kusturica je studentima kazao da ne želi da snima „prigodne“ filmove… nešto što je država odlučila.
„Nema šanse da ja molim za film kao Veljko Bulajić. Mora neko da prepozna da je moj rukopis dovoljno valjan da prenese tako veličanstvenu temu kao što je Andrićeva „Na Drini Chuprija“, mada moram da priznam, da se ministar kulture setio moje namere da snimim film o Jasenovcu“, rekao je Kusturica.
Cenjeni reditelj je naglasio da istorijski filmovi epohe koje bi on snimao moraju da budu deo koncepta, koji trenutno ne postoji u okviru naše kulturne politike.
„Treba naći dirljivu priču da bi se filmski predstavilo sve što se događalo u Jasenovcu ili potrošiti mnogo novca da bi se dočarala slika vremena kojeg je Andrić tako uzvišeno ispisao u svom delu „Na Drini Chuprija“, kazao je Kusturica.
Srpski kulturni obrazac, prema rečima Kusturice i Lompara, čine svetosavska tradicija, kosovska tradicija, seoba Srba, sekularno iskustvo koje čine Dositej Obradović i Vuk Karadžić i genocid nad srpskim narodom, koji, kako kažu, još nije osvešćen.
„Izvan teorije, ti kulturni obrasci deluju obeshrabrujuće u praksi. Oni nisu napušteni, ali zbog okolnosti koje je nametnula četvrta industrijska revolucija i informatika, uticaj srpske kulture u novom svetu je minoran“, rekao je Kusturica i dodao da smo mi ipak narod koji je „izbacio“ više pesnika, pisaca, slikara, nego, na primer, Česi.
„Kod nas se u poslednje vreme pojavljuje bezimena literatura. Sa kinematografskim stvaralaštvom skrenuli smo sa pravca u kojem je moguće da oživimo našu tradiciju. Mi danas imamo programersku kulturu koja dolazi putem ekrana i koja nema ni moralnu ni estetičku vrednost. Moral i estetika se jedva spominju u dnevnom životu“, naveo je Kusturica.
On je izneo svoje dobro poznate stavove o „teroru“ političke korektnosti u glavnim tokovima umetničkog stvaralaštva.
„Politička korektnost jednaka je autocenzuri. Ishodište te autocenzure jeste posledica jednog društva koje ne može da istrpi istinu. Fejsbuk je ono što je bio rokenrol i televizija kada smo mi odrasli. To je slika sveta koja se deli između ljudi i koja ođednom iz nekog ideloškog razloga biva zabranjena. Autocenzura uvodi zapadnu civilizaciju u agoniju“, zaključio je Kusturica.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com