BEOGRAD – Ovogodišnji dobitnik nagrade Džez festivala Nišvil za životno delo proslavljeni bubnjar Lazar Tošić kaže da mu „senzori još rade, da još može da svira, te da ga to čini zadovoljnim u karijeri.
„Zadovoljan sam svojom karijerom jer ništa ni manje ni više nisam želeo od prilike da sviram“, kazao je Tanjugu slavni bubnjar.
Tošić će sa svojim kvintetom nastupiti na predstojećem Nišvilu i tako publiku uživo uveriti zašto ga stručna javnost i poklonici džeza svrstavaju među najbolje bubnjare na ovim prostorima svih vremena.
Po tradiciji prve večeri festivala u Nišu, 9. avgusta, biće mu uručeno prestižno priznanje.
Lazar Tošić je ostavio neizbrisiv trag već i na osnovu same činjenice da je bio „žila kucavica“ dve najznačajnije formacije sa ovih prostora, i kada je reč o velikim orkestrima kao što su Big bend Radio-televizije Beograd i kombo sastavima „Sekstet Marković-Gut“.
Tošić napominje da će svirati sve dok bude mogao da drži palice.
Nateže mu je kaže bilo kada je iz Kraljeva, kao tinejdžer, došao u Beograd da postane bubnjar.
„Sve teške i zahtevne stavri u karijeri sam se trudio da zaboravim, jer je ljubav prema bubnjevima i džezu bila uvek veća od bilo kakvih poteškoća. Ipak, nije mi bilo svejedno kada sam se iz Kraljeva uputio u potragu za svojim mestom u muzičkom svetu. Niko me nije vodio za ruku…Ni mama ni tata. Sam sam se odvažio na tu avanturi i imao mnogo sreće“, ispričao je Tošić.
Priseća se da su ga u Beogradu dočekali iskusni muzičari koji su bez ikakve sujete podelili svoj dar i veštinu sa mladim „kolegom“ iz Kraljeva.
„Sreo sam divne ljude i muzičare koji su mi dali ozbiljno obrazovanje. Životno i muzičko…bez sumnje. Kada sam se našao u Nemačkoj gde sam svirao po tamošnjim američkim vojnim klubovima pomislio sam da je ceo svet moj. Svirao sam dobru muziku za dobre pare i uživao u životi i muzici. Nije mala stvar za klinca da sedne za nove bubnjeve, a nakon svirke u novi auto. Kažem ja…imao sam sreće“, priča Tošić.
Uveren je da su radne navike jedan od temeljnih stubova njegovog trajanja na sceni.
„Shvatio sam rano da je u kontinuiranom vežbanju sve. Nikakvu muzičku školu nikada nisam pohađao i znao sam da samo uz neprekidno vežbanje i ogroman rad mogu da napredujem. Samouk sam i nisam imao drugi izbor“, priča Tošić.
Od kada je seo za bubnjeve njegova najveća želja je bila da svira u Big Bendu RTS.
„Uh, svirao sam u našem najznačajnijem džez orkestru 22 godine. Šta čovek može još da poželi. Kada na takav način ispunite životni san, onda taj život sigurno ima smisla“, kaže Tošić.
Iz plejade svetskih vrhunskih džez muzičara Tošić izdvaja iskustvo muziciranja sa članovima Seksteta „Marković Gut“.
„Nema bolje škole nego da svirate sa asovima u kombo bendu kakav je sekstet Marković – Gut. Kada vam na pozornici društvo bave Miša Blam, Stjepko Gut, Mića Marković, onda razumete zašto je divno biti muzičar. Posle tog iskustva više nikada nisam imao problem sa samopouzdanjem“, kazao je Tošić.
Za njega je Duško Gojković jedan od istinskih heroja džez muzike.
„Sviram dosta njegovih aranžmana. Duško mi je dao aranžmane za moj kvintet. On mi je predložio da napravim kvintet, on funkcioniše od 1987. godine i s njim ću nastupiti na Nišvilu. Bubnjar Marko Đorđević će nam se pridružiti na tom nastupu“, kazao je Tošić.
Mladim kolegama savetuje da se obrazuju i da ne rade sve na „mišiće“.
„Dobro je kada ti neko kaže – ej, nemoj da držiš palice tako, nego ovako. Ima Big Bend RTS-a strašnog mladog bubnjara Miloša Grbatinića. Ušao je u suštinu, što bi kazali džezeri. Bubnjar je u Big Bendu oslonac…Samo da bude malo agresivniji…Zna on šta sam mu preporučio“, kazao je Tošić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com