BEOGRAD – Predstava „Bilo jednom na Brijunima“, čija je beogradska premijera zakazana za danas pokušava odmaštati kako je između četiri zida protekao susreta državničkog para Josipa Broza Tita i Jovanke Broz i holivudskih zvezda Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona.
Glumac Milan Marić je rekao za Tanjug da je samo povod za njihovu predstavu dolazak na Brione holivudskog glumačkog para povodom snimanja ratnog filma „Sutjeska“ 1971. godine.
U predstavi autor i reditelj Kokan Mladenović, čije je premijera bila 17. februara u Centru za kulturu Svilajnac, Marić igra Bartona, Branislav Trifunović je Tito, dok je Tihana Lazović Tejlor, a Sanja Marković Jovanka Broz.
Pošto nema mnogo dokumentovanih podataka o čemu su razgovarali Tito, Barton, Jovanka i Tejlor, Marić je rekao da je najveći izazov predstave bio da pokušaju dešifrovati „simbole koje predstavljaju to četvoro ljudi u tom trenutku, svako u svojoj zemlji i svetu“.
Marić je dodao da je siguran da je Bartonu bio „glumački izazov igrati Tita i stvar prestiža“.
Podsetivši da je Barton pred dolazak u pismu Titu u šaljivom tonu napisao „predsedniče ukoliko vas budem razočarao, ja ću se ubiti“, Marić dodaje da je glumac potom u svojoj autobiografiji malo drugačijim tonom priznao da „nije mogao da igra glumca koji je veći glumac od njega“.
„Poprilično je jasno da se tu nešto izdešavalo, ali opet suštinski mi ne igramo te likove. Ne igram Bartona u realističnom smisli, nego više se igramo sa simbolima, sa ulogama koje ti ljudi igraju“, ocenio je Marić.
Prema njegovim rečima, predstava je „sudar četiri različita ega, svako ima skriveni i neskriveni motiv“.
„Kada smo kreuli raditi dobili smo samo sliku njih četvoro. Kokan je došao na ideju da ih radimo. Ali ni ne znamo šta se tamo dogodilo tokom tri dana, to su više naša izmaštavanja. Važno je bilo da se bavimo pitanjem identiteta i igranja uloga“; rekla je Lazović.
Prema njenim rečima, u „Dogodilo se u Brijunima“ glumci igraju „četvoro ljudi koji su ogromne ličnosti, gromade – dve iz holivuda i dve velike političke lilčnosti“.
„Bili su nam zanimljivi da ispitujemo šta znači igrati toliko uloga, na toliko nivoa i šta se događa kada padnu maske“, primetila je Lazović.
Pre rada na predstavi Marković je imala površan doživljaj Jovanke Broz samo kao „prve dame i ikone stila“, ali kada je zagrebala dublje shvatila je da se radi o ličnosti koja je „odlikovana dva puta za hrabrost, bila je na prvoj liniji, formirala je Prvu dalmatinsku žensku brigadu“.
„Te stvari su mi bile zanimljive i tim stvarima smo se bavili, a ne samo prvom damom. Biseri, prava leđa, punđa i osmeh – to je divno ali površno“, istakla je Marković.
Prema njenim rečima, Jovanka je bila Titu poslednja i prva linija, i doživljavala ga je „kao sve svoje na svetu, ne samo kao muža, nego mu je bila bodigard i mama, zajedno je sa njim rasla i srasla“.
Trifunović je ocenio da je Tito od sebe stvorio političku i društvenu okonu i da je za tu ulogu morao biti „očigledno hladnokrvni kockar i jako dobar glumac“.
Tito i Barton su bili simboli svog vremena i nemerljivo je pitanje ko je od njih bio veći glumac, smatra Trifunović koji dodaje da predstava pokušava predstaviti „kao jednog vrhunskog glumca“.
„Predstavu smo počeli praviti od jedne fotografije njihovg dolaska na Brione. Ne znamo šta se tamo dešavalo. Mogli smo samo tu sliku da stavimo u društveni i politički kontekst u kome se odigravao susret“, naveo je Trifunović.
Prema njegovim rečima, nadomaštavali su „šta je moglo da se desi iza zidova, koristeći njihove citate, neke misli koje su možda moguće i možda su se desile“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com