Poznati glumac i osnivač edukativnog centra “Lekart” Branislav Lečić koji je bio gost Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji kaže kako svako ko se okreće umetnosti, mora da pronađe razlog zašto to radi.
On je studentima više fakulteta u Vrnjačkoj Banji održao predavanje na temu „Teatralnost na filmu – ogledi iz filmske glume, a kako objašnjava za Tanjug, studente uvek savetuje da izađu iz područja komfora, iz inercije , mejnstrima u kome je ugađanje sebi osnovna pretpostvaka da živiš.
„Učim studente da budu slobodni i da se oslone na svoju hrabrost, da moraju da artukulišu svoju potrebu za smislom, da se ne mogu prepustiti inerciji, sakriti u ćošak i smatrati da su umetnici. To ne prolazi, to je laž“, rekao je Lečić.
„Praviti takve kompromise koji obrušavaju čoveka u tebi, a ti se kao baviš umetnošću pa kako ćeš da afirmišeš čoveka kroz umetnost ako si sam ponižen kao čovek?“, zapitao se Lečić.
Lečić naglašava da pojedinac ne sme da se identifikuje sa drugim tako da “zameni sebe za nekog, da bude pokoran i bez potrebe da razmišlja, samo da se regrutuje u vrstu i ide za slepcem koji ga vodi u provaliju”.
Ističe da je u tom smislu pozorište velika učinionica, ogledalo života, ali i putokaz ka promeni svesti, čime se menja i stvarnost.
Šekspir, Molijer, Elfride Jelinek, Nušić, Duško Kovačević, Sterija Popović, Strinberg uče nas, kako primećuje član ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta, da bolje razumemo sebe i svoj život.
“Ne verujem da nam industrijsko društvo i liberali kapitalizam, bez obzira koliko se hvale demokratijom, mogu ponuditi odgovore na suštinska pitanja i pomoći da pronađemo sebe, sopstvenu sreću i da se s razlogom osećamo prisuto u životu. Da je tako, samo postojanje, bez literature, pozorišta, umetnosti, moglo bi omogućiti čoveku smisao, a ja mislim da bi čovek onda postao idealan rob”, objašnjava Lečić.
Čovek, dodaje on, ne radi samo da bi preživeo, već radi da bi pronašao smisao tog preživljavanja, a umetnost mu pomaže bar da se zapita.
“Čovek mora ne samo da učestvuje u životu, nego i da ga posmatra, ali ne samo u formi lake priče zabavnog tipa, jer mediji manje više iz potrebe da prežive i ispune svoj program od 24 sata posežu za jeftinim sadržajima zabavnog karaktera tretirajući coveka kao inudstrijski proizvod. On je samo rob savremenog doba koji mora da dobije i zabavu kao jedini element koji mu skreće misli od teškoće njegovog života, od zamora, emotivnog, mentalnog i fizičkog”, primećuje Lečić.
On kaže da postoji publika koja je u teatru pronašla svoje skrovište i izvorište, inspiraciju i primećuje veliku potrebu ljudi van Beograda za pozorištem.
“Njima je važan teatar zato što im daje mogućnost da pobegnu od stvarnosti ili da prodube stvarnost, da im neko pomogne da se stvarnost sublimira bilo kao tragičan ili komičan žanr, bilo kroz žanr koji je uvek saznajni i omogućiti im da te stvari primene u životu”, smatra Lečić.
Lečić trenutno radi na scenariju za prvi dugometražni film koji će režirati, ali ne želi još da otkriva detalje.
Ima više ponuda za angažman u teatru, u serijama i filmovima, a odluku o novim projektima doneće u septembru.
“Naša umetnost nije suviše bogata da bih imao luksuz da u startu odbijam, ali nije dovoljno ni da mi se dopada tekst, uloga ili ekipa. Važno je da li taj projekat ima novca za realizaciju. Ne bih voleo da se upletem u nešto što posle ne može da se realizuje do kraja”, objasnio je Lečić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com