U sećanje na Lenku Dunđerski, koja je bila inspiracija za poeziju Laze Kostića, u Srbobranu je ustanovljena nova književna nagrada. „Lenkin prsten“ dobijaće autor najbolje ljubavne pesme, a ovogodišnji laureat je akademik Matija Bećković, za pesmu „Parusija za Veru Pavladoljsku“. Nagrada mu je inače uručena na dan smrti prelepe Kostićeve muze…
Među desetinama književnih nagrada koje se našim piscima dodeljuju svake godine, ova treba da oživi legendu o kosmičkoj ljubavi i afirmiše ljubavne stihove. Priznanje obeleženo legendom podsećaće na Lenku Dunđerski i svevremenu ljubav, njenu i Lazinu. I prvi dobitnik nagrade, Matija Bećković, ima svoju muzu. U njegovoj pesmi ima i pozivanja na Kostića, na Branka Radičevića, Edgara Alana Poa. Oseća se prisustvo i Laure, i Lenke, i Beatriče, Anabel Li, mrtvih dragih muza koje nadahnjuju… Bećkovićeva „Parusija“ počinje stihovima Branka Radičevića „Nje više nema, to je samo zvuk…“, a zatim se tuđi stihovi dalje prepliću s pesnikovim životom. Ono što je nekada bila poezija postaje realnost. „Parusija“ je inače grčka reč koja označava dugi dolazak, vaskrsenje iz mrtvih, ali i plaćenu molitvu i novac koji se daje svešteniku da molitvu očita. Posle poeme „Vera Pavladoljska“ i pesme „Kad dođete u bilo koji grad“, Bećkovićeva „Parusija“ je treći deo ovog svojevrsnog poetskog triptiha posvećenog pesnikovoj ljubavi.
Ovogodišnja prva po redu dodela nagrade Lenkin prsten predstavlja i vid afirmisanja Srbobrana, njegovu stvarnu odbranu pesmom i lepotom, veličanje ljubavnog mita i legende. Pesma Laze Kostića „Santa Marija Dela Salute“ predstavlja kosmičku himnu ljubavi i nebesku molitvu, koliko pesničku toliko i muzičku kreaciju. Nije ni čudno onda što je prvi dobitnik Lenkinog prstena upravo Matija Bećković…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com