BEOGRAD – Izuzetan pijanista iz Mađarske Deneš Varjon večeras je održao uspešan koncert u okviru 52. izdanja BEMUS-a u velikoj sali Kolarčeve zadužbine u Beogradu, kao nastavak poznatog muzičkog serijala “Steinway & Sons”.
Umetnik iz Budimpešte je spremio veoma zanimljiv i ambiciozan program, gde je posvetio veče velikim kompozitorima koje lično uvažava – Betoven, Šuman, Šopen i Bartok.
Pijanista je izašao na scenu i odmah se prepustio kompleksnom delu “Sonata br. 13 u Es-duru, op. 27 br. 1 “Quasi una fantasia” Ludviga van Betovena, koju je veliki kompozitor stvorio u periodu 1800-1801, kada je napunio 30 godina.
Varjon se uhvatio u veliki izazov da gotovo u dahu pred magičnim prstima predstavi četiri stava jedan za drugim u nizu – “Andante-Allegro-Andante”, “Allegro molto e vivace”, “Adagio con esprešione” i “Allegro vivace”.
Ipak, dok publika posmatra umetnikovo “udvaranje” ovoj kompleksnoj kompoziciji koja se razliva u nekoliko “dramaturških rukavaca” kroz jedinstvene četiri celine, dela se nižu kao posebna poglavlja, koja mogu stajati nezavisno od Sonate i gotovo imati sopstveni “život”.
Samo što je izašao na kraj sa tih višeslojnih 20 minuta ogromnog sadržaja, pijanista – hvaljen kao solista, prvoklasni kamerni muzičar, upustio se u vesele i razigrane “Dečje scene, op. 15” Roberta Šumana, pravog pesnika zvuka i autora raznih remek dela.
Komponovao je za života klavirsku muziku, pesme i crkvenu muziku, i dosta uticao na stvaralaštvo Bramsa, dok ga je Fridrih Mendelson angažovao da bude nastavnik klavira i kompozicija.
U odličnom je društvu bio Varjon ove noći, jer posle rasplesanog dela Šumana, sledi gromada zvana Frederik Šopen i njegova “Poloneza-fantazija u As-duru, op. 61”.
Kao da se toj muzičkoj dramaturgiji Varjon najviše predao i posvetio, posebno ako se zna da je Šopen prvu polonezu napisao 1817, sa svega 7 godina.
Poslednja je upravo večerašnja “Poloneza-fantazija” iz 1846, stvorena tri godine pre smrti. Najpoznatije Poloneze su: „Vojnička“ u A-duru, opus 40 broj 1 i „Herojska“ ili „Trijumfalna“u As-duru, opus 53.
Većina Poloneza je pisana za solo klavir, idealna za gosta iz susedne zemlje, da se prepusti čarima muziciranja, a onda sledi novi izazov, a to je Bela Bartok, kroz dva dela – “Tri narodne pesme, Sz. 35A” i “Stare plesne pesme”, iz zbirke “15 mađarskih seoskih pesama, Sz. 71”.
Viktor Janoš Bartok, čuveni mađarski kompozitor, pijanista i etnomuzikolog, zanimljivo da je bio rođen u Rumuniji, a umro je u SAD, u Njujorku.
On je omiljen kompozitor umetnika sa magičnim rukama, što se moglo tek donekle naslutiti po predanosti i zahtevnosti u izvođenju, a Bartok se smatra jednim od najvažnijih pijanista i kompozitora, osnivačem etnomuzikologije, antropologije i etnografije u muzici.
Na dva bisa u kojima je publika takođe zdušno uživala, muzičar je izveo još zanimljivog, ali kraćeg programa, muzičke komade Bramsa i ponovo – Šumana.
Za nekog kome je sasvim uobičajeno da putuje po svetu i održava koncerte sa svim značajnim orkestrima (Budimpeštanski festivalski orkestar, Simfonijski orkestar Berlinskog radija, Sankt Peterburška filharmonija, Kamerni orkestar Evrope, Ruski nacionalni orkestar) ili je u dvoranama od kojih zastaje dah (Karnegi Hol u Njujorku, Konzerthaus u Beču, Vigmor Hol u Londonu), nezamislivo je da tokom pandemije ne može da nastupa, i posle duže pauze ovo veče je pijanisti bilo prvo da gostuje van rodne Mađarske.
Umetnički vođa raznih festivala, veoma traženi klavirski pedagog, ovim koncertom od skoro 80 minuta pridružio se plejadi velikih pijanista maestra koji su oduševljavali publiku Kolarca u serijalu “Steinway & Sons”, pre pandemije u sezoni 2019/2020 – Boris Berezovski, Denis Kožuhin, Jevgenij Sudbin i Elizabet Leonskaja.
Organizacija je bila u rukama više kuća – Piano Land, Kolarčeva zadužbina, BEMUS, CEBEF, uz podršku Mađarskog kulturnog instituta “Collegium Hungaricum”.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com