Legat Milene Dravić i Dragana Nikolića otvoren je večeras u prisustvu brojnih ličnosti sa naše umetničke scene u Jugoslovenskoj kinoteci.
Dravić i Nikolić su zaveštali Kinoteci svoje nagrade, diplome, kao i neke predmete među kojima je haljina koju je Milena Dravić nosila primajući glumačku nagradu u Kanu 1980. godine.
Velikani srpskog glumišta ostavili su neizbrisiv trag u srpskoj i jugoslovenskoj kinematografiji igrajući u skoro 200 domaćih filmskih ostvarenja.
Na početku razgovora sa Jugoslavom Pantelićem, direktorom Jugoslovenske kinoteke, koji je prethodio otvaranju Legata, diva jugoslovenske kinematografije je poručila da nikada nije bila glumica čija je ambicija bila da dobija nagrade.
„Dobila sam mnogo nagrada koje uopšte nisam očekivala. Posle toliko godina, dugačkog puta, i ogromnog rada, kada sam videla Legat u Jugoslovenskoj kinoteci, bilo mi je veoma drago“, kazala Dravić.
Slavna glumica je podsetila okupljene da su mnoge njene nagrade jednostavno nestale.
„Nestajale su i moje i Draganove nagrade. Moja „Zlatna Arena“ za film „Prekobrojna“ nestala je zauvek zbog čega mnogo žalim. Ovaj Legat u Kinoteci je posledica moje uloge u filmu „Prekobrojna“ i nagrade koju sam dobila na početku karijere“, kazala je Dravić.
Za nju nema dileme da je imala više sreće sa dobijanjem priznanja od njenog supruga Drgana Nikolića, takođe velikana našeg glumišta.
„Zaobilazile su ga nagrade za neke sjajne uloge…Njegov boravak u Parizu i trogodišnji rad u Francuskoj i velike uloge koje je tamo odigrao, pokrivaju izostanak tih nagrada koje nije dobio za velike uloge“, kazala je Dravić.
Vrhunska umetnica je naglasila da je ponosna na svoj rad i priznanja za uloge koje je ostvarila, ali i na ljude koji su je kroz karijeru podržavali.
„Vi kao publika, pa vi ste deo ovog Legata. Publika je moja najveća nagrada. Gde bi ja bila bez publike koja je i mene i Dragana pratila i dočekivala sa puno ljubavi gde god bi krenuli u nekadašnjoj Jugoslaviji“, kazala je Dravić.
Milena Dravić i Dragan Nikolić su glimački par, simbol kinematografije zemlje koje više nema.
Dravić napominje da joj je jako žao što Jugoslavije više nema jer su glumci u tom prostoru jednostavno mogli da dišu i stvaraju.
„I taj veliki prostor je bio zapravo mali, a kamoli sada kada smo se sveli na male celine i kinematografije u državama nastalim posle raspada Jugoslavije. To je žalosno. U Jugoslaviji sam radila od Triglava do Đevđelije u svim sredinama, gradovima i umetničkim centrima i bilo mi je zaista lepo. Osećala sam se sigurno i imala posle koliko hoćete. Nekada sam godišnje snimala i po pet ili šest filmova što je danas nezamislivo“, kazala je Dravić.
Ona je istakla kako je gledajući mlade glumce koji se danas muče oko snimanja filmova, sigurna da će se u umetničkim okvirima prostor nekadašnej Jugoslavije opet zaokružiti.
„Mladi ljudi, se sreću, dogovaraju, rade…Nadam se da će u vremenu koje je pred nama sve bolje i više sarađivati“, kazala je Dravić.
Sa Draganom Nikolićem, Milena Dravić je svega tri puta igrala u istom filmu.
Dravić napominje da su producenti i reditelji filmova tako odlučili.
„Mnogi su izrazili žaljenje što nismo ostvarili veći broj u zajedničkim filmovima. Možda smo mogli da igramo više zajedno u našem zrelom dobu, ali producenti i reditelji jednostavno nisu tako želeli“, kazala je Dravić.
Reditelj Stefan Arsenijević je, kako kaže, u ime svoje generacije filmskih stavralaca pročitao pismo namenjeno Mileni Dravić u kojem se navodi da je teško sumirati fascinatan opus dive jugoslovenskog filma.
„Milena je topla i bliska, ali stalno imate utisak da je deo nečeg većeg, nečeg što je neuhvatljivo. Kako objasniti to bogatstvo likova u kojem je Milena Dravić igrala…Milena heroina partizanskih epopeja i muza Crnog talasa, koji su zabranjivani…Milena je i Hasanaginica i savremena žena, tragetkinja i očaravajuća komičarka…glumila je dive, radnice i intelektualke. Žene iz naroda i sportiskinje…Naša najznačajnija glumaca. Za svoje uloge je dobijala komplimente lično od Joneska, Hičkoka, Džeka Nikolsona, Džona lenona i Nurejeva…Jedina glumica iz bivše Jugoslavije čije je ime uvršteno u Larusovu svetsku enciklopediju filma, i jedina naša glumica koja se našla na naslovnoj strani Njujork Tajmsa“, čitao je Arsenijević.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com